Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Степографске белешке

имали устадову државиих тужилаца. Због недостатка правника, државпог тужиоца увек замењује један судски чиновник стога, што у судовима нема државног тужиоца. Оудија, који суди, зна да постоји адвокат, а зна да не постоји државни тужиоц. кад ако ее метне на страну државног тужиоца, то је врло опасно. Јер кад судија сам мора без ломоћи државног тужиоца да тражи разлоге, а треба државни тужилац да их тражи, онда они разлози, које ои нађе њему увек изгледају бољи. Ми ширимо у неку руку, да судија буде пристрастан. Али то није зато, што се законом не предвиђа. да треба да буде државни тужилац, кад ви знате, да ми нисмо могли среске судове да изведемо, јер нисмо имали довољно квалифиќованих људи за то. Зато ја мислим, да ове две ствари, треба да оставимо закону u да се оне остваре у границама могућности. Лепо je господо, доктринадски- предвиђати те установе, али пошто ја налазим. да нам је непосредна пракса показала, да није добро преДвиђати извесне ствари, које не можемо извршити, то сам противан и овоме, јер иначе извршне власти, које будемо предвидели, не he извршивати ни оио, што je могуће позивајући се на оно, што није' извршено. Има господо, најпосле ова примедба против предлога у овоме члану, a у трећем ставу у коме се каже: »Законом се може за изванредне случајеве пролисати нарочити поступак за извиђање и суђење кривичних дела«. Ја господо, ценим оне разлоге, које је навер Министар Правде, јер смо ми свуда имали u имамо и данас тих случајева, да се истраге продужују у бесконачност. Из округа, из кога сам ја посланик, маса људи лежи у затворима не знам од када, тако pehu од ослобођења, па до данас и ништа се не предузима против тога,јер је потребно сачекати његовог саучеснпка,. који је сад хајдук ii налази се у бегству, па тек кад се он саслуша, могао би се продужити кривични поступак. Итд. Сад за време агитације, кад сам пролазио кроз округ, бдло је 16 оглашених хајдука. Ја сам ишао међутим и дању и ноћу и било је три среза ; у којима се од маја до октобра месеца, кад је била изборна кампања, није десило ни једно кажњиво дело, крај свега тога, што је 16 оглашених хајдука, зато што нијесу били никакови хајдуци, него људи, којима се досадило лежати (у апсу, па су једнога дана разбили апсанска врата п побегли из затвора. Не чине никаква кажњива дела. али сама власт, која их не може ухватити, јер јој је најлакше да би показала да нешто ради, да их иозрве преко Службених Новина, да се јаве власти. Они се не јављају, јер знају да ће опет седети у затвору. Онај, што је убијед чини ми се, звао се je Гргић, он се јс предао нашим властима чим смо- дошли u није никога било, да га чува, јер није било ни жандарма, него се он сам чувао у апсу. Седео је два, три, четири и пет месеци у затвору, дошли су u жандарми, који су га сматрали као затвореног човека и вероватно у свађи мало га изударали. те ол једнога дана побегне из апса. Сад га сматрају за хајдука. Нарочито кад човек дође у такав положај, и ако није имао намере на чини кажњива дела, после извеснога времена немајући леба и опанака, почиње да их чини. Сасвим је на свО' ме месту, да се нешто учини у томе лравцу, али је пепотребно, да се такве одредбе уносе у Устав. Гтгде Устав не забрањује, да се кривичнл посту-

пак законом мења и ono што je иотребно, то he се и променити, а ово овако изгледа као неки политички баук. Не зна се ко шта мисли, и ко зна шта се мисли. Према томе ја бих молио господина министра да пристане да се овај одељак као потпуно непотребан изостави, а ако господин министар не може на то пристати онда га молим. да овај одељак резервише и да за оно, што он тражи, потражимо неку другу редакцију. Ја мислим, да је то нелотребно и да би најббље било, да се овај став сасвим изостави. Председник др. Момчило НинчиЈи Реч има Господин Министар Припреме за Уставотворну Скулштину г. Марко Трифковић. Министар Марко Трифковић: Из целе ове дискусије о чл. 70. ја видим, да најнесимпатичније je примљен трећи одељак. Ја сам изнео разлоге, који су Владу руководили, да овај треКи одељак унесе убУстав, али кад се овде у Уставном Одбору појављује нека бојазан због овога одељка молим, да се дискусија одложи о чл. 70., како би ја могао у Влади.да се споразумем о овој одредби. (Недељко Дивац: Добро би било, да саслушате допунски предлог). То је ствар Господина Председника Уставотворног Одбора. Ја сада само то изјављујем, да не инсистирам на тој одредби. Хоћу да се споразумем у Влади. Што се тиче предлога, што је пао са муслиманске стране о шеријатским судовима, ја могу изјавити, да сматрам, да су и ово државни судови и да им треба дати ову гаранцију, алд ми не би било згодно сада овога момента да то примим. јер морам да се споразумем у Влади. Председник др. Момчило Нинчић: Ja мислим, после ове изјаве г. Министра за Конституанту, да лрекинемо дискусију о овоме члану. Сакиб Коркут: Ја бих хтео да учиним само једдну кратку изјаву. Председник др. Момчило Нинчић: Онда да изузетно дам реч г. Коркуту, да да само једну кратку изјаву, а да дискусију о чл. 70. прекинемо. Има реч г. Коркут. Сакиб Коркут: Г. Раичевић, као бивши цр.ногорски Министар Правде, био је добар да нас најпре назове Мухамеданцима. Ја апелујем на сву господу, која су у Одбору, да приме на знање, да ми у називу Мухамеданац осећамо неку увреду и молим господу, да овај израз замене са правим изразом Муслиман. Господнн je говорио о лошем руковођењу шеријатских судова, ваљда знајући какво је стање било у Црн&ј- Гори. (М. Раичевић: Не, него какво је стање у Метохији). Али ja хоћу да кажем, да ми не тражимо нереда у шеријатским судовима,. него тражимо ред и баш зато што тражимо ред, зато и тражимо, да они буду државни судови. Он је набрајао неке случајеве, где су шеријатски судови зло руковали. Г. ПавичиК је опет навео један пример. где су државни судови зло руковали. А ја не hy да говорим. да не може бпти злог руковања и поред најбоље контроле, али држим, да се од појединих случајева не сме иравити генерална напомена и из тога, што су поједини судови лоше руковали: да се каже: шеријатске судове треба уопште дигнути. Г. Маринковић вели: да не би било згодно да се истпчу шеријатски судови посебно, јер има та-