Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVI. седнлца 3. марта 1921. године

кође још других посебних с.удова, који cg овде ne истичу. Ja имам да нагласим ово: Шеријатски суд je вјерска институција и ради na темељу прсшиса вјере. Ako г, бивши Мннистар Правде у Црној Гори мисли. да он може препустити питање наследства државном суду, ja морам да изјавим. да Муслимани ne могу питање наследства. препустити никаквом другом суду него своме, јер наследно право je чисто и бистро уређено шеријатом, кораном изричито, ii према тому ono се не може за нас мењатп. Ако случајно хрпшћанство нема у св. писму или у капрнпма прописа о наследном праву, отуда не следи, да и ми, у помаљкаљу оваквих прописа у хришћанству, морамо следовати томе примеру, na да напуштамо своје наследно право и да то питање препуштамо државноме суду. Дакле укратко хоћу да кажем: ово што je данас у компетенцији наших тперијатских судова, то je све садржано у шеријату и овај наш захтев, да се установа. шеријатских судова загарантује самим Уставом, јесте даљна последица принципа поштивања потпуне слободе вјере. Дакле, за нас питање о шеријатским судовима може да буде предвиђено и у параграфу о вјерама n у параграфу о судовима, али тражимо гарантије, да се законом ne he моћи прихватити ono гледиште, што га je ■ бивши г. Министар Правде Црне Горе заступао овде међу нама. Председник др. Момчило Нинчић: Дакле, oiiда ћемо ову дискусију наставити онда, кад овај предлог буде поново стављен na дискусију. Изволите чути чл. 71. Заменик секретара Милован Вујичић чита чл. 71. владиног нацрта 3 7 става. Члан 71. За целу Краљевину постоји само једап Касацијони .суд, са седиштем у Загребу. Касациони суд je надлежан и за решавање сукоба о надлежпостп пзмеђу управне грађанске или војне власти. Псто тако он je надлежан и за сукобе о надлеж-ности између управнпх и редовних судова. Јован Ђоновић: Ja молим. да_г. Министар објасни. шта су■ то упрa вн и су д о ви? Министар Правде Марко Ђуричић: To су административни судови. Председник др = Момчило Стављам на гласаље: Господа, која су за то : да се овај члан пришт, нека изволе седети. a која су против. нека изволе устати. (He устаје нико). Објављујем да je овај члан једногласно примљен. (Курбеговић: Молим ми имамо једну надопуну у погледу каса.ционог суда). Има реч г. Курбеговић. да ставн свој додатак. Фехим Курбеговић: Наша je надопуна у савезу са шеријатским судовима. Ми имамо овде један додатак, na молим, да се у овој ствари коначни закључак одгоди због тог нашег додатка, који касније ne бисмо могли да ставимо. Председник др. Момчило Нинчић: Овај. je чл. примљен. (Аврамовић: Молим, ja нисам ни чуо, да сте ставили na гласање. Ja сам хтео да говорим о том, да седиште касационог суда ne буде у Загребу). Господин Аврамовић каже, да није чуо, да сам овај члан ставио na гласање. Ако господа допуштају, ja ћу дати господину Аврамовићу реч. (Дозвољава се). Реч има г. Аврамовић.

Михајло Аврамовић: Ja не могу да увидим разлог, зашто je потребно, да се у Устав ставл. где треба да буде седиште касационог суда. Ja бих стога предложио, да се ова реч »у Загребу« изостави илл да се каже, да му je седиште тамо, где je и престолница; јер није згодно, да се Уставом веже држава, да касациоии суд мора бити у Загребу. Ja блх предложпо, да се то изостави, a место тога ja бих предложио такву редакцију: за целу земљу постоји само један касациони суд. (др. Павичлћ: Молим реч). Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Павичић. Др. Иван Павичић: Узлмам реч зато,- што ročno дин Аврамовић предлаже, да се ово сједиште »у Загребу« брише. Ja мислим, када je већ влада у свој нацрт ставила, да je сједиште касационог суда у Загребу, да je тлме дала једну хонорацију једном од наших највећих л најљепших градова и да je изашла тиме у сусрет Хрватима. Кад би се сад то брлсало, то бл породило злу крв л неразположеље међу Хрватима. Људл то л не бл схватили као да треба да. буде све усредоточено у престолни-ци, него бл реклл. да je то Београд учинио Загребу. Ja као Хрват Вас молим, да остане сједиште касацлоног суда у Загребу. Не смета ништа што он нлје у престолници. престолница може битл у једном месту. a сједиште касадиопог суда у другом. Кад смо већ, господо, јучер прлмилл, на предлог г. Миладиловлћа, да се у Уставу изрично нагласи, да je престолница у Београду, тако лсто можемо нагласлти, да je сједиште касационог суда у Загребу. To само допрлнаша много зблнжењу између Срба и Хрвата. (Аврамовић: Ja ллсамни мислло, да тлме одузлмам нешто Загребу л да кога вређам). Вл нисте тако мислилл, али би могли другл тако млслити. Председллк др. Момчило Нинчић: Реч има господил др. Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Ja се прлдружујем предлогу господипа дра. Павлчића и захвалан сам влади, тто je унесла у нацрт, да седлште касациног судишта буде у Загребу. Председнлк др. Момчило НинчиЈ!: Реч има господлн Курбеговић. Фехим Курбеговић: Овде je предвиђена једла друга ствар у нашем нацрту, наиме-док се врховни суд не усталовл, како he дбловати врховли суд у Сарајеву, стол седморице у Загребу л т. д. Ja мислим, да дође једна одредба у лрелазлим наређењима. да-ови судови док се ле устроји један врховлл суд, задржавају својуѓ (компетенцију да су коордлнирани. Председник др. Момчило Нинчић : Има реч господин министар за конституанту. Министар за констлтуанту Марко Трифковић Господип Аврамовић прави примедбу. што je влада унела у ЗЉтав одредбу; да седиште касацлоног суда буде у Загребу. Прлмедба je сасма умесна, јер томе није места у Уставу него у закону. Али мл смо млсллли, да на овај начин стварамо једну политлчку ломпрљлву ситуацлју, мислилл смо, кад je већ сувише затегнуто на једној странл, да се увек говори о једној хегемонлјл, na да се ту делује помирљиво. (Др. Ј. Шимрак To je погодба из Народлог Beha, што смо се погодилл). Влади je ово било у толико лакше да уради.