Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стевографске белешке

што he и господин Живко Јовановић помоћи. У немачкој царевшш није седиште суда у престоници, него у Леипзигу, па би ово било угледање на Немачку. (Глас: Не угледа Гсе Живко Јовановић’ на Немачку него на Русију). Ја мислим, да од тога не би требало правити питаље. Председник др. Момчило Нинчић Отављам' на гласаве овај члан. Она гбспода која су за то, да се овај члан прими, нека изволе седети, а она господа која су против тога нека изволе устати. (Устаје мањина) Изјављујем, да je већином гласова овај члан примљен. Ми ћемо и код овог одељка као што смо то и код других одељака урадили, дискутовати најтгре о владином предлогу, na ћемо по свршеном одељку оним допунама, које буду ттримљене дати место, које им припада. Изволите чути члан 72. Заменик секретара Милорад Вујичић чита члан 72. Члан 72. ГГостављаае Касационих и Апелационих судија и председника првостепених судова врши се Краљевим указом на предлог Министра Правде између броја кандидата, које бира изборно тело, чији he се састав ближе законом одредити. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч ročno дин Ђоновић. Јован Ђоновић: Ja мислим, да је свакако и господин министар за конституанту мислио, да је изборно тело састављено од судија. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч господин мшшстар за конституанту. Министар за конституанту Марко Трифковић: Ha примедбу господина Ђоновића имам одговорити, да je овде јасно казано, да he закон одредити, које he то изборно тело бити. Несумњиво је, да he бити најпре суци, касациони судије, апелациони судије, а веројатно је, да могу бити и државни саветници. Ову he ствар радити друга скупштина u ми не можемо сада знати, какво. he расположење бити у другој скушптини. To he одредити други закон, a одредиће, како he бити згодније по саму ствар Иредседник др. Момчило Нинчић . Господо, пошто се више всико не јавља за реч објављујем, да је дискусија закључена. Господа, која су за то да се прими овај члан као што је предложен нека изволе седети, а ко је против нека изволи устати. (Већина седи). Објављујем, да je овај члан већином гласова примљен. Изволите чути члан 73. Заменик секретара Милорад чита: »Судије свих судова су сталне. Судија не може бити лишен својега звања нити ма из којег узрока уклоњен са против своје воље, без пресуде редовних еудова или дисдиплипарне пресуде Касационог суда. Судија не може бити тужен за свој судски рад без одобрења надлежног Апелационог Суда. За чланове вшпих судова ово одобрење даје Касациони Суд. Судија може бити премештен само по свом пристанку, као и у случају унапређења на виши судијски положај. Судија се ставља у пензију, кад наврши 65. година, а председници Касационог и Апелационог Суда по навршетку 70 година. Пре тога 'рока

може се ставити у пензију само по писменој мол би или кад телесно или душевно тако оболи, да не може вршити своју дужност. Одлуку о пензионисању у овом последљем случају доноси Касацтл они Суд«. Председник др. Момчило Има реч г. Михајло Аврамовић. Михајло Аврамовић : Ja бих код овога члана. господо, додао још једно ближе одређење и то је овако: »Судија и правни браниоци као што је у рапијем моме предлогу обухваћено, правни браниоци не могу ма и привремено бити упућени на друге плаћене или неллаћене јавне службе без свога пристанка или одобрења Касационог Суда. Не могу бити органи никаквих предузећа, која раде за добит«. Излишно је, мислим, да иаводим разлоге, пошто је сам предлог и сувише јасан. Недељко Дивац: Ја бих био само за ово да се измени: у поставци 3. стоји, судија се ставља у пензију, кад наврши 65 година, а председници Касационог и Апелационог Суда по навршетку 70 година. Ја мислим, да то стављење у пензију треба да буде без декрета и онако аутоматски и онда би уместо те редакције предложио оват;о: »Судија може бити у служби до навршетка 65. године свога живота, а председиици касационог и Апелационог Суда до навршетка 70. године«. То је због тога, што би ово било нејасно. Оудија кад наврши 65. година треба да очекује дек.рет од своје пензије, овако нека се зна да после 65 година не може битп судија. Самим тим што је навршио 65 година он је. стављен у пензију. Др. Boja Маринковић : Ja мислим, да овај предлог г. Дивца иде на то, да судска независност буде још више обезбеђена и ја лично мисллм, да је сасвим добро, да не зависи ни од кога, хоће ли судија један дан више остати судија или неће. Према томе ја бих био за тај предлог. Имам једну другу измену у истом смислу, која иде такође за повећањем независности судова. Ја бих предложио, да се у другој алинеји овај додатак: »као и у случају унапређења на вшпи судијски положај« избаци, па да остане само да судија може бити премештен по своме пристанку. Кад већ постоји случај унапређења, којн је врло незгодан, мора се признати, за потпуну судијску независност, јер судија може да води рачуна, а не кажем да ће га водити увек. али по људској слабости може да га води, о томе да лн he бити унатгређен или не, а немамо овде гарантије, да то унапређење неће зависити од изврпше власти. ми смо предвидели,, да he бити тело, чији се састав ближ.е законом одређује, те које уиапређује, отгда бар да не остане ова бојазан, да неко унапређењем буде премештен са положаја на који полаже. (Министар за Конституанту Марко Трифковић : он). На који ттилаже он. Овде изгледа, да је реч о заштити његове личности али, господо, судска цела независност даје се личности и положају судија само се она зато даје не због њега и да се љему нешто учини. него да се обезбеди његова независност, да се на њега не може утицати. Па, господо, кад један судија полаже да остане на једноме месту, онда је очеВИДНO,- да онај други, који xohe с тога места да га крене или унапређељем или на ма који други начин, да тај донекле може да утиче на њега. Ја не видим због чега није потребно, да судија мо-