Rad : list za nauku i književnost

930 _ - РЕД св. 1. __Ошити Земљопис, за српске нар. школе у Угарској. Јревео по: Кутнер Мајеру и попунио Севатн В. Поповић.

(Ст. В. Поповић долази у ред наших највреднијих и најплоднијих књижевника. (Осем тога, он се радом својим бацао и на врло разнолика поља. Уређивао је педагошки лист, писао и пише приче, уређује календаре и књижевне листове, приређује књижице за децу у најравличнијим облицима, пише критике, преводи једну хемију, израђује земљопис, и ко зна, да ли смо прегледали све гране његова. рада. И поврх свега тега, он у исто доба стиже да одговори и своме службеном позиву, као епархијски школеки референат. Но у колико. се овој вредноћи и плодности радовати па и дивити морамо, у толико нас с друге стране подилази зебња за солидност самога рада, и натура нам се и нехотице питање: да лп велики део тога рада. неће бити вашарски посао, израђен преко ноћ, само зарад новчане спекулацијег Један критичар његова превода, хемије од Роска, доказао је, да је и она зебња и ово питање оправдано. Нова доказа још прибавили смо зато, прочитавши књигу, коју стависмо на чело нашег реферата. Кад смо прочитали „Општи земљопис“, нашли смо пре свега, да г. Поповић није разумевао предмет, за који је узео да напише учебник; друго, да не зна српекога језика, и на послетку, нешто, што баца чудновату сенку на њ, а на име, да је ову књигу израдио као прави „краљевско маџарски чиновник,“ коме је главни. задатак да гаји и пропагандира идеју великог Мапар-Орсага. Ово све троје хоћемо одмах да докажемо, напомињући још у напред, да се при ситнијим стварима нећемо забављати, јер би онда реферат испао дужи и од саме књиге, тако је у њој много којечега за покуду. Тако:

На стр. 8. стоји: „зрак сунчев долети на земљу за 9 секу= нада“. Тражили смо на крају књиге да видимо, неће ли ово бити погрешка штампарска, али кад не нађосмо меправке, онда се увео“ рисмо да је та погрешка из незнања. Ђак један, који сврши ман популарну Физику само, зна, да зрак сунчев стиже на земљу од при лике за 8 минута, почем је сунце далеко од земље око 15 милијуна Ми. а светлост за секунад прелази око 32:000 Мм. На истој страни стоји ово: сунце обусвата 84.209 милиона [ | мрм.“ Ово је, пре свега, са свим неразумљиво. Али ако узмемо даје говор о површини сунца, онда је ова дира нетачна као год и претходна од 145.649 мрм., којом је казан пречник сунчев, јер

Пречник је сунчев = 188.200 Мм. Обим . 5 = 4325.000 тЕ Површина , а = 60.000.000.000 „ [1

У осталом све ове грдне и за памћење тешке бројеве није требало ни метати у књигу, намењену деци. Писац, место што је најпре товорио о сунцу, ваљало је да је најпре упознао децу са земљом, и онда њу да је узео за јединицу кад је одређивао величину других, било већих или мањих, небесних тела. Ту би му згодно помогао на“

чин једнога Франц. учитеља, којим је дао деци својој појма о вели“

1:60. Ејатталоћ, Авфтопопце роршаше, р: 802.