Rad : list za nauku i književnost

св. ПЦ. КЊИЖЕВНОСТ ИЕ 25

чини сунца, И који циркулира данас по свима популарним астрономијама. Он је бројао, колико зрна шшеничних стане у суд од једног литра, и нашао је да их има око 10.000. " Према томе, декалитар хвата. 100.000, хектолитар 1.000. 000. а 13 дека-литара 1. 800. 000 зрна. Казао је тада деци да је сунце веће од земље око 1.800.000 пута, изручио је ову итоницу на сто, узео једно зрно у руку и рекао: „ово је земља“; пружио по том другу руку на гомилу, рекав: „а то је сунце“. Ово је много очигледније од голих бројева. Но некадањи уредник педагошког листа, није само на овоме месту заборавио на педагошка начела. Како избором градива, тако и његовим Рао торолон, огрешио је се о њих на више места.

На истој страни помиње се покретница Марс, а не помињу му се пратиоци. Међу тим он има два пратиоца, који су пронађени још 1817 г. са звездаре у Уошингтну. Даље наводи се још и ово, да сада има преко 110 планета. Међу тим и онда, кад је књига писана, било их је већ преко 200.

На стр. 9. каже се: „звезде репатице обрћу се око сунце Ба ликим колом, пресецају. нол уте планетама“. Шта је то „велико коло“ и какви су ти „колути“, тешко да ће моћи читалац ове књиге погодити. И ако узмемо да су коло џа и колут жругови, то ипак не знамо какви су то кругови, а то је потребно да ве зна и онако, а нарочито онда, ако хоћемо да се разуме „пресецање“. Ваљало је казати овако: И репаче се крећу око сунца. Но њихове су путање јако дугуљасти кругови (развучене олипсе), па с тога секу путање покретница.

На страни 10 каже се; „месец се окрене око земље за 27 дана и ( минута“. То није истина. Месечев се пут око земље узима двојако: или се гледа на то, када дође према истој непокретници, од које је пошао, пропутовавши 860%, или на то, када дође према земљи и сунцу у исти положај, у коме је пре тога био. Но ниу једном од ова два случаја пут не траје само 20 д. и м. У првом случају пут се свршава после 21 д. ( часова, 48 м. и 11 сек. и чини тако звани сидерски месец, а да дође у исти положај према земљи и сунцу, ваља, му путовати још око два дана, дакле свега 29 д. 12 ч. 4Ам. и 86. чинећи тако синодски месец. Ова разлика долази отуда, што земља, не стоји, већ се и сама креће око сунца, и за оно време док месец сврши 860" свог пута, она је измакла за 21", а месецу који дневно прелази око 13% од свог пута, ваља још два дана да путује, па да дође у исти положај према њој и сунцу. Но и да узмемо да је казано овако као што ми наведосмо, опет би се имало замерити, што да се деци казује сидерски месец, а оставља се синодски, кад се зна; да баш овај последњи чини основу грађанскоме месецу, дванаестоме делу године.

Слике, којима се објашњавају помрчања месеца и сунца примитивне су и тако лоше, да се из њих просто ништа не види. У првој слици земља је тако насликана, као да је на њој ноћ и од.

сунчеве стране, а у другој, као да је помрчање СОЕ на целој земљи, што није истина.