Rad : list za nauku i književnost

РАВАСИ а св. ТЕ

ке (58) ко

На стр. 11 стоји: „земља се обрће сама око себе за28ч. по м. а око сувца за 365 д. и 6 ч.“ И прво и друго нетачно је. Око своје осовине земља се обрне за 28 ч. 06 м. 4 6. а ако је писац хтео злаокругљивати број, онда је боље да је казао 96 м. Око сунца евршава пут за 865 д. 5 ч. 48 м. и 46 ве, Но цифре у књизи и кад · не би биле нетачне, опет је са свим неумесно било помињати зввздани дан, а не поменути сунчани, (тТ. ј. од једне кулминације сунчеве до друге), који траје просеком 24 часа, и који је основа грађанскоме мерењу времена. | "о

На стр. 12 каже се: „земља не иде о правојјосовини“. То је или неразумљиво, или се мора мислити да земља иде о „кривој ос0вини“. Писац је ваљда хтео казати, да је земљина осовина нагнута према равнини њена пута. ТЕ

На истој страни пита се: „шта су подневци, меридијани“. Изгледа, према питању, да су подневци једно а меридијани друго. Да с овим писац није на чисто види се и из реченице: „Подневака, узимљемо да имаде 360“. Изгледа дакле, као да их има више или мање, али ми их тек толико узимљемо. - -

Ловде о звездописноме земљопису. Видели емо да у њему писац није разумевао ни најобичније ствари, а ми смо од њега и више што очекивали, као што би очекивали и од сваког другог, који би уређивао календаре. Нарочито од њега као педагога, очекивали смо другчији и сам распоред градива у овој партији. Место што је отпочео са описом сунца а завршио са земљом, много би згодније било да је учинио обрнуто, а најбоље још, да је цео овај део оставио са свим на завршетку.

У Физичноме земљопису има погрешака још више и много тежих. Шитаоци ће се задовољити с тим само, што ћемо их побројати без коментовања. 7

На стр. 13 каже се: „копно земље је по облику брег и равница“. (А. долина > Реф). „Планина се зове ланац једно с другим спојених брегова, који иду једним правцем“ (А молићемо шта је оно, кад ланци иду разним правцимаг РЈ. „Доља је онај део земље који лежи дубље између два брега“ (А зар може-и више лежати 0) „Равнице се зову пустиње пи т. д“ (А зар су све пустиње равницег ГР.)

На стр. 14 наводи се само један окејан, и то велики светски, а атлански, инђијски и оба ледена, то су све мора!!! Па тако исто стоји и на планиглобу, у почетку књиге.

На етр. 156 имаде ствари које сведоче крајње незнање предмета, тако, да човек може једва веровати, да их је написао референат гпарх. школа. Говорећи о распрострањењу производа по разним појавима, од речи до речи писац каже ово: „Жарки појав производи _ драгоцено камење и све племенате руде....“ „умерени појас аро-

изводи све корисне земље, камење и метале...“ „Студени појаси имају мало метала... .“

До сада нисмо знали да земља у опште производи минерале, али

из ове књижице сазнасмо не само то, веђ и да произвођење њихово