Rad : list za nauku i književnost

298 ПАД = св. ШД.

„На скоро се у свим околним селима поче разлегати јек п писка од труба, а још више од звона. Хиљаде сељана, наоружаних вилама, ражњевима, стрелама п праћкама спустише се низ планину, а и оздо, из равнице, дође их толико, да нападну на бесног Орланда. Ко је гледао како се таласи морски гуроју обали кад дува јужни ветар, како други прескаче први, како трећи престиже други и у љутини све силнији бивају. Тако је изгледала ова маса, _незграпних сељака, која се окомила на страховитог Орланда. Он их је најпре умлатно једно двадесетину, који су му се примакли нерасудно и неуређени: други увидеше да је корисније за њих ако га нападну по издаље. Али ни један њихов хитац немогаше га ранити, јер је сам Бог, за добро вере Христове, хтео да га ништа, ранити не може, а да те привилегије није имао, не би може бити могао измаћи, п он би увидео како је непаметно улазити у бој без мача. Ови сељаци видоше да су узалудни њихови нападаји п најпосле отидоше, а Орланд се упути у један градић из ког су сви становници од страха побегли,... (одатле је ишао у поље и гонио је, без разлике, људе и стоку, хватао у трку кошуте и срне п ако су оне врло брзе. Обично је нападао на дивље вепрове и медведе, р вао се го са тим животињама: обаро пх, черечио их и јео њихово месо не огуљено. Пошто је тако прошао целу Францеску дошао је птд. птд.)

У описима Ариосто је детаљан, он хвата и најситније знаке у слици, али опет зато нити величина, нити лепота слике губи што. Неко је упоредио његове описе са статуом Фарнезванског Херкула, на којој је сваки и најситнији мускул изнет на видик, па опет ефекат величине није тим порушен него још појачан. |

Тако опшсивати умеју само велики вештаци.

Ја Ку на дохват узети један пасаж у Ком се описује лепота чаробне Алчине, који може узгред илустровати и ону особину Ариостове вештине коју мало више означих као махну (сатбо УП). „Она је била тако лепа, тако савршеног облика, да ни бујно уображење сликара не би могло замиелити савртеније створење; њене косе, дуге и навлаш расту“ рене, биле су плаве као небо; чело јој је било отворено, ни врло високо, ни врло ниско. Мепод две црне и одрешене обрве била су два црна ока или боље два сунца пуна благости, али и горда на своје погледе; амори су се без умора око њих лепршали и од њих позајмљивали своје силне стреле