Radno i socijalno pravo

Др В. Брајић: Значење међународних и европских стандарда у решавању 12 радних спорова = _________________________и организовано упућивање. Део тога би се могао обавити кроз постдипломске специјалистичке студије, а део и кроз стручна саветовања.

7. ИСКУСТВА ДРУГИХ ЗЕМАЉА

Дуга пракса и добри резултати у регулисању радних односа у некој или неким земљама, имају значај стандарда. То нису обавезни стандарди. То су они практични резултати, који су настали временом и наметнули се као решење. То су нарочито организовани утицаји држава да се успоставе одређене форме решавања спорова, као што су арбитраже. Тако је у САД!) пре више од пет деценија учињен напор да се организују арбитраже и да се утврде правила о њиховом раду. Држава није чекала да се то догоди само по себи и протеком неодређено дугог времена. Из тога се за наше време може извући закључак да је неопходно да се подрже нека решења од државе, па чак и да се Влада учествује у закључивању ОКУ на савезном нивоу, да би се подстакло, омогућило и сачувало, колективно уговарање прихватљиве садржине – за социјалне партнере.

Дуге дискусије, са неодређеним исходом, у погледу евентуалног организовања тзв. јавних служби (или других форми) решавања колективних радних спорова!) показују да нисмо још формулисали концепт могућег, или неопходног, у области колективних радних спорова.

Ако се погледа историја овог питања, законодавство и пракса у другим државама, види се да постоје органи (форме) са различитим називима, за решавање колективних радних спорова. Посебно место имају арбитраже. То се може видети нпр. из прописа. Шведске, Канаде и Енглеске,12).

Решења се крећу, као што се може видети, од формирања тзв. сервиса за посредовање, преко решења за обавезне и необавезне арбитраже.

Нееластичност и инерција код тражења нових решења у нашем случају чини да не користимо страна искуства. Релативно дуга историја пружа могућност за третирање неких од ових решења као својеврсних стандарда. Стандарда који нису обавезни али су прихватљиви.

Спорост у закључивању ОКУ, на савезном нивоу, показује да не користимо поменуто искуство.

Из овог би се евентуално могло закључити да нису уопште коришћена искуства из упоредног права и из Међународних стандарда. Већ је речено да су коришћена решења око којих није било увек пуне сагласности.

10) [X International Conrgress, Munich, 1978. p. 348.

1) Предлог текста за ОКУ на Савезном нивоу и дискусије на ту тему. Билтени Социјалног савета Савезне владе, бр. 13. и 16.

[2 X International Congress, op cit p.p. 46, 213, 217, 300