Radno i socijalno pravo

Др В. Брајић: Значење међународних и европских стандарда у решавању радних спорова 13

У неким случајевима је био проблем у томе што су решења из упоредног права шематизована, или апсолутизована, па нису могла дати одговарајуће решење. Такав случај је био са ставом да влада не може учествовати у закључењу ОКУ, на савезном нивоу, јер таквог решења нема у упоредном праву.

И поред упозорења да се ми налазимо на почетку конституисања колективног преговарања, и да је неопходно да држава подржи колективно преговарање кроз ОКУ, (у упоредном праву није спорно да је то дужност државе), инсистирало се на чистом моделу упркос чињеници да нема правних препрека за учешће владе. Поред тога у републикама владе учествују у закључивању општих колективних уговора.

Синдикат је у једној фази расправе био против учешћа владе у закључењу ОКУ. То је очигледно било под утицајем шематизованог и моделованог приступа проблему. Док је влада хтела да учествује у закључењу ОКУ, синдикат је одбијао да прихвати учешће владе. Када се синдикат предомислио влада више није хтела да учествује. Према томе, јасно је да коришћење Међународних и упоредно правних стандарда, не може (када не мора) бити просто преношење датих решења, већ коришћење тих стандарда и тзв. стандарда, на одговарајући начин. Није ово први случај у нашем радном праву да се шематизовањем питања креирају погрешна решења.

ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ

Упоредно право разматрања организације и надлежности органа за решавање спорова из области рада, је тема, која би такође морала бити посебно разматрана.

Нека од питања организације и функције арбитраже и других форми и метода решавања спорова, у области рада, су обрађена у другим рефератима. Обрада свих тих питања и исцрпла сав обим реферата и расправе на саветовању а имала би пре свега карактер академске или теоријске расправе. То неби за дати моменат много помогло пракси.

Из поменутих разлога, а и из стања прописа и праксе у области радних односа код нас, проистиче да је неопходно прво расправљати како примењивати постојеће прописе, како премостити њихове недостатке, а из тога полако градити концепцију и за решења која се тичу организације и рада судова и других органа, форми и метода решавања радних спорова. Треба уствари да комбинује и један и други приступ.

У овом тексту је из свих поменутих разлога било речи највише о томе како доћи до стандарда у овој области, пре свега оних који се односе на садржину прописа коју регулишу права и обавезе радника. Оваква и друга саветовања, па и часопис удружења могу помоћи јер и на Међународном плану постоји сагласност да се део проблема у овој области може решити проучавањем прописа, праксе и теорије.