Radno i socijalno pravo

Проф. др ДУШАН Р. ПАРАВИНА, Правни факултет, Ниш

МЕЂУСОБНА УСЛОВЉЕНОСТ ОБАВЕЗА И ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

У савременом свету, посматраном са економско-социјалног становишта, кога карактеришу висок степен техничко–технолошког развоја са све израженијим присуством аутоматике и информатике превлађујући број за рад способних лица средстава за материјалну егзистенцију и напредак обезбеђују из радног односа. Тој категорији је, на пример, у Швајцарској већ 1977. године припадало око 90% особа које су се бавиле професионалним радом у приватној економији. И приватни живот ових лица у својој укупности је детерминисан функционисањем њиховог радног односа.!) Квантификације су сличне и у другим високоразвијеним државама. У том правцу неспорно и константно иде се и у другим земљама укључујући и Југославију. У животној реалности, дакле, радни однос јесте егзистенцијални однос огромног броја запослених и од њих издржаваних лица. У том односу, примарно, директно и непосредно стичу се и испољавају основни интереси његових субјеката: радника или службеника (послопримца) на једној, и послодавца (физичког или правног лица) на другој страни, а индиректно и посредно значајни шири друштвени интереси у националним и интернационалним оквирима.

Као правна категорија радни однос је стожерна носећа категорија око које се гради и на коју ослања целокупно радно право. Радни однос представља разрађен и утврђен правни појам и правну категорију без које би у савременим условима, и начелно и правнотехнички посматрано, било тешко и замислити теоријску и нормативну обраду радног права.2) За назначену позицију института “радни однос заслужна је радноправна доктрина најпре немачка, а потом и она у другим земљама.

5) Bugu M. Rehbinder: Droit suisse du travail, Staempfli, Berne, 1979, crp.19. 2) Видидр А. Балтић - др Деспотовић; Основи радног права Југославије, "Савремена администрација", Београд, 1981, стр.23. и др.