Radno i socijalno pravo

Др Душан Р. Паравина: Међусобна условљеност обавеза

и права из радног односа 15

Економски либерализам у почетку није осећао потребу да новонастале

радне односе уреди новим прописима већ је у помоћ позвао стари институт римског права /осапо сопадиспо орегатит – уговор о најму (радне снаге). Тиме се покушала замаглити стварна економска неједнакост између радника и послодавца правном фикцијом цивилног уговора заснованог на аутономији воље. Та либерална мисао позајмљена из римског права дошла је до изражаја у Наполеоновом грађанском законику и истоврсним законицима или законима других држава тога доба. Међутим, економска неједнакост између најамног радника и његовог послодавца била је толико изражена да је морала бити призната и од законодавца. Делимична концесија је учињена супституцијом уговора о најму радне снаге новим уговором о раду изван облигационог права са лично правним и имовинскоправним елементима. Код тога уговора је новонасталим радноправним прописима делимично ограничена аутономија воље, нарочито послодавца.) Али, у радноправној теорији се и даље бранило становиште да се “финално појам радног односа своди на појам уговора о раду.) Под утицајем идеја уграђених у Вајмарски устав усвојен 1918. године немачка радноправна теорија од тада па до подкрај треће деценије овог века одбацује цивилно правну концепцију уговора о раду и развија теорију "радног односа" (Атђенхуетћа тв, гегапоп де ггауап, relazione di Гауого). Предњачили су проф. А. Мпазећ и бројни upyru.>) По тој теорији радни однос се не заснива само уговором о раду већ и другим индивидуалним правним актима којима важећи правни поредак намени такву улогу, може опстати и за случај делимичне или апсолутне ништавости уговора о раду, под условима предвиђеним у закону – фактички радни однос. Даље, као најбитније истицале су присталице овог схватања садржина радног односа је унапред одређена једностраним актом издатим од послодавца, државним прописом или колективним уговором. Основано је веровати да су поменута схватања била инспирисана и брзим развојем законодавства о раду иза Првог светског рата, ширењем подручја примене прописа о социјалном осигурању, првом социјалистичком револуцијом у Русији и тд. Теорија радног односа налазила је присталице и у радноправној док-

трини других држава. У Француској је она, на пр. била подведена под појам «теорија институције“ са основном идејом да радни однос и његова садржина не произлазе из уговора о раду већ из приступа институцији (на пр. предузећу) за коју важе одређена правила чија се примена самим тим протеже

У изложеном смислу види др Е. Куомзку: Џеђешк дејоупева prava in socialnega zavarovawa, Univerzitetna zalozba, JbyOmana, 1961, crp.45-49.

*) J[p B. Mepuh: Pagano mpasuo OHPJ, Yuusepsuter y Capajesy, Capajeso, 1950, crp. 328. Потпунији преглед теорије "радног односа" у радовима најеминентнијих немачких теоретичара радног права у назначеном раздобљу видети у зборнику "Arbeitsrecht und Politik", Quellentexte, herausgegeben und eingeleited von Thilo Ramm, Luchterhand, 1966.