Radno i socijalno pravo

Др Душан Р. Паравина: Међусобна условљеност обавеза 22 и права из радног односа

радничких и послодавачких), а други: "Одговорност за непоштовање обавеза и права из радног односа" било да одговорности подлеже радник или послодавац. У сваком случају доследно би се поштовала двостраност радног односа. 16)

Међусобна условљеност обавеза и права из радног односа има вишеструко значење. Ту је пре свега реципрочност међу њима што не мора подразумевати потпуну еквивалентност. Хронолошки и логично посматрано извршавање преузетих радноправних обавеза под прописаним условима претходи стицању права баш као што је и неизоставни услов или основ за то. Дужином радног времена, односно резултатима постигнутим у раду условљене су врсте права и, нарочито, обим права из радног односа. Сва права и у пуном обиму имају за претпоставку рад са пуним или са њим изједначеним радним временом. Код рада са непуним радним временом стиче се томе сразмеран обим права. Исто тако обавезама радника одговарају права послодавца, као што и правима радника одговарају обавезе послодавца.

Међусобно условљене обавезе и права из радног односа могу се систематизовати различито, а у зависности од критеријума који се у ту сврху користе; значај обавеза и права (основна или фундаментална и друга), домашај (општи радноправни режим или изведени системи), титулари (индивидуална и колективна права) и тд. Код још увек постојећих, мада све ређих, присталица грађанско–правне природе радног права са уговором о раду као најзначајнијом категоријом основним се сматрају обавеза запосленог да обавља поверени му рад у корист послодавца, а код овог другог да раднику исплати одговарајућу зараду за обављани рад. Све друге обавезе и права квалификују се као акцесорне.

Ауторитативна Међународна организација рада (МОР), респектујући и наведене критеријуме систематизује све то у основна или фундаментална права човека по основу радних односа и других права, затим на обавезе и права која припадају свим радницима и она која се односе на поједине категорије и тд.!) Тако на пр. у фундаментална права МОР убраја: а) синдикалне слободе укључујући и право на штрајк, 6) забрану принудног рада и в) једнакост шанси и третмана по основу радног односа.

4.

На основу изложеног могуће су одговарајуће констатације и сугестије.

Радни однос као економско–социјална и правна категорија представља најзначајнији сегмент друштвене организације рада посредством које

огромна већина за рад способних лица обезбеђује материјална средства за

16). О поменутим недоследостима потпуније види др Д. Паравина: Нови тренд у регулисању радних односа, Право и привреда, Београд, бр.9-10/1997, стр.1-10.

1) Види Вигеаџ итеглапопа! ди Travail (BIT): Les normes internationales du travail, Genéve, 1985, стр.95-103.