Radno i socijalno pravo

Б. Чолић: Одговори на питања 383

ои -= е Одговор:

У сваком случају поништаја као незаконите длуке дисциплинског органа послодавца о престанку радног односа запосленог од стране надлежног суда правоснажном пресудом, запосленом припада накнада материјалне штете у висини стварно изгубљене зараде и друге штете ако буде доказана.

9. Питање:

У дисциплинском поступку пред дисциилинском комисијом запосленом је изречена мера престанка радног односа. Преко адвоката браниоца запосленог тражено је изузеће председника дисциплинске комисије уз шврђење да је дисциплински поступак вођен пристрасно, о аом захшеву није одлучивао ни један орган а председник дисцинплинске комисије учествује у спровођењу поступка и доношењу одлуке о изрицању мере престанка радног односа. Поред тога, комисија је изводила доказе и саслушање сведока а није заседала у пуном саставу. 3бог свих пропуста поведен је поступак пред надлежним судом ради понишшаја одлуке дисциплинске комисије и другостепеног органа који је одлучивао ио приговору запосленог. Да ли је захтев запосленог за поништај поменуших одлука основан

Одговор:

Из постављеног питања се утврђује да се ради о дисциплинском поступку који је вођен и окончан пред дисциплинском комисијом и другостепеним дисциплинским органом који је одлучивао о приговору запосленог у време док је био на снази и примењивао се Закон о радним односима Републике Србије ("Сл. гласник РС" бр. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93, 67/93, 35/94, 49/95, 53/95 и 24/96). Ако у то време није био ближе прописан поступак по захтеву запосленог или његовог браниоца за изузеће председника или чланова дисциплинске комисије, тада би се код одлучивања о захтеву за изузеће имале применити одредбе тада важећег Закона о општем управном поступку. Учествовање у раду и доношењу одлуке – изрицање мере престанка радног односа од стране председника дисциплинске комисије и после подношења захтева за његово изузеће може представљати релативно битну повреду одредаба поступка, која не мора битно утицати на законитост одлуке дисциплинске комисије о изрицању мере престанка радног односа запосленом. Према чл. 70. ст. 3. поменутог Закона о радним односима, дисциплинска комисија може радити у пуном саставу или у већу од најмање 3 члана. Уколико ово правило није испоштовано у спровођењу поступка и доношењу мере престанка радног односа, та околност може битно утицати на законитост изречене мере престанка радног односа и одлуке дисциплинске комисије о то-