Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Колективне конвенције и индивидуални уговори о раду 11

4, СЛОБОДА ЗАКЉУЧИВАЊА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА КАО ПРИНЦИ (НАЧЕЛО) РАДНОГ ПРАВА

У важећем праву Југославије изричито је призната слобода договарања и закључивања колективних уговора у оквиру синдикалних слобода, а у циљу заштите и унапређивања интереса субјеката радног односа, као основно начело Радног права. У истим оквирима право на штрајк, партиципацију у управљању пословима предузећа и слично. Све је то признато Уставом СРЈ као правним актом највише снаге (чл. 41., 54-58.) са којим морају бити сагласни сви други општи правни акти.

Осим реченог Југославија је ратификовала и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима Уједињених нација из 1966. године У који такође, на експлицитан начин признаје и прецизира садржину слободе договарања, колективних уговора, као начела радног права.

6) Обавеза преговарања

Мада индиректно могло би се рећи да је обавеза преговарања у радном праву Југославије изричито предвиђена јер се: 1 права из радног односа установљавају и кванифицирају сагласно закону и колективном уговору; 2 радни односи обавезно уређују законом и колективним уговором, 3 субјекти колективног уговора на нивоу предузећа дужни да разговарају о зарадама најмање једанпут годишње (чл. 75, ст. 4 Закона о основама радних

односа).

мл

Објављен у "Службеном листу СФРЈ" бр. 7/1971.

BME FFI,

~.