Radno i socijalno pravo

Н. Цвијановић: Однос појма радног односа п рада по Закону о раду 165

једној норми, подразумевао колективни уговор, када правилник о раду, а када једно и друго.

члан 12. Закона садржи норму уставно-правног карактера, с тим што су заштитни објект запослени значи они који су у радном односу (закључили су уговор о раду) као и лице (не означава се као физичко лице као код дефинисања појма запосленог) које тражи запослење. Ову другу категорију треба да обухвати закон којим ће се уредити систем запошљавања. Пошто се ради о уставно-правним нормама, казненим одредбама није ни предвиђена санкција уколико неко прекрши ову норму. Пошто је у питању закон о раду, може се претпоставити да се ова норма првенствено односи на послодавца.

По закону, радни однос може да се заснује са лицем (не говори сео физичком лицу као у члану 4. став 1.), које има општу здравствену способност, најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима утврђене одговарајућим актима послодавца. Из наведене законске одредбе произилази да је напуштен досадашњи принцип примењен у прописима из области радних односа по коме радни однос заснива, односно може да заснује лице које испуњљва прописане услове. него се полази од послодавца и његове улоге у процесу запошљавања, дакле од онога ко запошљава. Напуштен је, такође, институт посебних услова за заснивање радног односа и замењен новим појмом других услова за рад, на одређеним пословима које утврђује послодавац својим актом. Такође ставом 2. члана 13. закона прописани су и други посебни услови за рад на тим пословима који се утврђују актом послодавца. Може се закључити да постоје поред општих и две врсте услова за рад, односно заснивање радног односа, а то су:

1. други услови за рад на одређеним пословима утврђује их послодавац својим актом и

2. други посебни услови за рад на тим (конкретним) пословима, такође их утврђује послодавац својим актом.

Из наведеног произилази да су то услови за рад на пословима у оквиру радног процеса организованог код послодавца, а на за заснивање радног односа у формално правном смислу, на шта указује наслов ИИМ главе закона. Остаје да се у пракси реши питање шта се подразумева под појмом услова за рад на одређеним пословима и других посебних услова за рад на тим пословима, као и да се одреде прецизни критеријуми за њихово разликовање. У супротном, остаје да послодавац, цени ове услове од случаја до случаја што ће код запосленог изазивати осећај несигурности.