Radno i socijalno pravo

Проф. др Предраг ЈОВАНОВИЋ Правни факултет у Новом Саду

АУТОНОМНО РЕГУЛИСАЊЕ РАДНИХ ОДНОСА

Радни однос се већ традицонално регулише аутономним путем. Тај пут је претходио когентном начину регулисања. И модерној пословној и радној пракси одговара да аутономно регулисање радних односа утире пут когентном регулисању.

Аутономно регулисање радних односа одговара самој природи тих односа као добровољних односа. Добровољност резултира сагласношћу воља странака радног односа при заснивању тог односа и при регулисању једног дела његове правне садржине. То је у основи индивидуалног регулисања радног односа. Заправо, радни однос се заснива уговором о раду и истовремено, једним делом, тим уговором се регулише део његове правне садржине.

Други део правне садржине радног односа регулише се аутономним путем али на колективни начин — путем колективног преговарања и закључивања колективних уговора о раду. Коначно, постоји и део правне садржине радног односа који бива регулисан путем државних аката – когентним путем (закони и други акти).

Историјски гледано, најпре се јавља индивидуално регулисање радних односа а затим колективно и когентно регулисање. У сваком случају, сви ови начини су комплементарни, често са доминацијом једног у односу на друге (зависно од правног, економског, социјалног и политичког окружења), али никада уз искључиво присуство само једног. Ово је последица мултипне интересне подлоге радних односа, тј. интересне »уплетености« мноштва индивидуалних и колективних субјеката у те односе.

1. КОЛЕКТИВНО РЕГУЛИСАЊЕ РАДНИХ ОДНОСА

Код регулисања правног садржаја радног односа неминовно је учешће свих интересно заинтересованих субјеката. Правно дефинисана узајамност права и обавеза радника и послодаваца претставља нужну противтежу изворној супротстављености њихових инмтереса и она означава меру друштвено прихватљиве економске и социјалне уравнотежености интереса странака у радном

56