Radno i socijalno pravo

зависно од општих правила и оквира унутар којих се њихова самосталност може кретати. Послодавцу је увек одговарала већа самосталност, јер је економски јача (фаворизована) страна. Раднику, као економски слабијој страни, више одговара постојање општих правила и стандарда, когентно и аутономно уређених, који обезбеђују одређени (минимални) ниво услова рада и права по основу рада. Јер, испод тог нивоа, без обзира на економску моћ послодавца, не може се ићи приликом индивидуалног регулисања радног односа. Зато је читава историја радничког покрета била усмерена у правцу обухватнијег регулисања радних односа на општи начин (когентно или аутономно).

Уговор о раду је типична правна форма индивидуалног регулисања радног односа. У ствари, уговор о раду, у радноправном значењу, има двојаку улогу – улогу акта заснивања радног односа и

__удогу акта регулисања радног односа. Као акт заснивања радног однса уговор о раду значи манифестацију воље његових потписника да ступе у радни однос ( и по томе је једнак другим начинима заснивања радног односа — одлука о избору и ступање на рад, решење о постављењу или именовању и ступање на рад итд.). Као акт регулисања радног односа _ уговор о раду претставља

_непосредни извор одређених права и обавеза из радног односа. Та права и обавезе се могу разликовати од права и обавеза других радника и од општег режима права и обавеза. Наравно, у односу на општи режим, уговор о раду не може да садржи неповољније уалова рада и мања права за запосленог . У противном такав уговор, или поједине његове одредбе сматраће се ништавим( чл. 8. Закона о раду). |

Као акт заснивања радног односа уговор о раду даје активну легитимацију одређеним лицима да ступе у радни однос, тј. у правно објективизирани радноправни режим својствен свим запосленима и послодавцима. У том смислу предвиђена је обавеза његовог закјлучивања пре ступања запосленог на рад (чл. 18. Закона о раду). Међутим, овим уговором се може утицати и на сам правни садржај радног односа, чиме он остварује и своју улогу стваралачког акта.

Када говоримо о уговору о раду у улози стваралачког акта треба имати у виду још неколико чињеница. Најпре,као и код колективног регулисања радних односа и овде је од значаја чињеница да је радни однос правна форма изражавања интересне равнотеже његових субјеката и других чинилаца о којима је укратко напред било речи . Затим, од значаја је и чињеница да у садржину

60