Radno i socijalno pravo

факторима рада (капиталом и радном снагом). С друге стране, социјалне потребе се односе на обезбеђење услова за живот (опстанак и развој). Без задовољавања економских потреба чије задовољавање, пре свега, значи вршење процеса рада (производног или непроизводног или неких других делатности) не могу се у једном друштву задовољити ни социјалне потребе. Тако, они субјекти који имају факторе рада њиховом употребом задовољавају економске потребе и стварају услове за задовољавање социјалних потреба. Власник радне снаге да би задовољио социјалну потребу (да обезбеди услове за живот, опстанак и развој) мора пре тога задовољити економску потребу за слободним радним местом као условом за примену његове радне способности. Овде се подразумева да је он пре тога задовољио потребу за образовањем и стручним усавршавањем. Власник капитала има потребу да очува капитал и да га увећа. Он то може учинити тако што ће га улагати у вршење одређене делатности (он може организовати вршење делатности и учествовати у вршењу али и не мора). Али исто тако може га улагати и у делатности којима стиче доходак у виду камате, дивиденде и других облика прихода. Вршење делатности подразумева потребу за радном снагом као претпоставком за примену уложеног капитала (средства рада, технику и технологију, сировине и др.). Све су то његове економске потребе. Потреба за увећањем капитала је извор потребе за вршењем одређене делатности а ова је, опет, извор потребе за радном снагом. Свакако да власник или држалац капитала задовољавањем ових економских потреба обезбеђује вршење процеса рада. Увећани капитал, ако га има, се појављује у форми добити. Но, он на основу резултата организованог вршења рада обезбеђује и претпоставке за задовољавање социјалних потреба (услова живота). Према томе, он социјалне потребе задовољава само по основу улагања капитала у процес рада (ако не ради) или по основу улагања капитала и рада. Дакле, капитал (у разним облицима његовог појављивања) и радна снага као фактори рада су извори задовољавања и економских и социјалних потреба (не само власника него и чланова њихових породица). Ове потребе се задовољавају посредством тржишта (рада и капитала) чије законитости регулишу алокацију фактора рада. Претходне тезе намећу потребу да се да правни оквир за одређивање економског права са становишта његовог субјекта. Економско право које садржи овлашћења за субјекта да самостално и слободно доноси одлуку о употреби фактора рада за вршење одређених делатности на тржишту (као што су производња