Radno i socijalno pravo

одређених добара или пружање услуга) ради стицања добити, дохотка, и зараде. Ради се, дакле, о овлашћењима да самостално и слободно одлуче ка капитал (материјални и интелектуални) употребе за обављање одређених делатности ради стицања добити (дохотка, зараде). У објективном смислу економско право подразумева укупност норми којима се регулишу односи који настају поводом и у вези употребе фактор рада, односно у вези вршења одређених делатности ради производње одређених добара и пружања услуга. Тако се за њихове субјекте утврђују одређена овлашћења и обавезе и гарантује њихова заштита.

За државу, па и сваку другу заједницу, је најбоље да својим грађанима обезбеди услове да добра за задовољавање својих потреба стичу из прихода стеченим обављањем одређених делатности самостално или код другог лица или употребом предмета својине (нпр. издавањем куће станарима — власник стиче средства, станарине, улагањем новца стиче камате, на основу купљених акција стиче дивиденде) Ако се ове претпоставке обезбеде онда држава добија двоструко, с једне стране ствара се друштвени производ и јача економија, а с друге стране не оптерећују се државни и други фондови теретима за давање онима који не раде или немају средства за живот. Дакле, остаје новчани капитал који се увећава и може се пласирати у производњу. Не оптерећују се друштвени производи издацима који би ишли у потрошњу тј. за задовољавање свакодневних животних потреба (личних, породичних, групних). Нема дакле, тзв. социјалних терета. Међутим, то није могуће обезбедити за сва лица због објективних као и субјективних разлога везаних за друштвене односе као и из разлога везаних за појединце и друштвене групе. Посебно то није могуће обезбедити за стално из разлога: прво, што је радни век ограничен тако да појединци после одређеног времена одлазе из света рада; друго, што у сваком друштву постоје лица која су неспособна за рад, било да је неспособност наслеђена било да је стечена у току рада и живота (повреде на раду и ван рада, професионалне болести и друге болести); треће, постоје они који су способни за рад и хоће да раде али нема за њих слободних радних места; четврто, постоје они које треба доквалификовати или преквалификовати и учинити их продуктивним или им исплаћивати новчану накнаду због незапослености; и пето, у сваком друштву