Radno i socijalno pravo

постоје деца, омладина и лица неспособна за рад (инвалиди) које треба издржавати и школовати.

Дакле, постоје одређене категорије лица које се нађу у одређеном стању, било стално било привремено, а која не могу ни радом нити имовином да обезбеде себи услове за рад и живот. Тада држава мора или треба да вођењем одређене политике (економске, монетарне, политике технолошког и социјалног развоја, као и политике образовања и кадровске политике) да обезбеди да се, пре свега, лица оспособе за рад и да им се понуде слободна радна места. Ако то није могуће трајно или привремено, с обзиром на стање лица, онда се морају применити други методи обезбеђења претпоставки за живот појединаца, породица и друштвених група. Обезбеђење услова за рад и живот спада у социјалну сферу друштвеног живота и за њу се каже да је социјална област у којој се води социјална политика ради решавања социјалних питања.

Шири појам “социјалног" постоји онда и кад социјално право обухвата све оне којима се обезбеђују услови да раде (а они подразумевају здравље, образовање, радна места) и да радом стичу доходак за задовољавање потреба. Зато се често каже да они то постижу коришћењем или обезбеђењем економских права а то значи: 1. права на рад и права из рада и 2. права на својину и по основу својине. Та група права чини, дакле, економска права. Она се убрајају понекад и у социјална права, с тим што се у том случају термин “социјално“ изједначује са термином “друштвено" и под њега се подводе и социјална права у ужем смислу. Социјално право схваћено у ужем смислу, регулише услове задовољавања потреба применом механизма прерасподеле друштвеног производа. Према актима Европске уније, пре свега у Основном уговору и другим споразумима, Повељи о основним и социјалним правима радника термином “социјална права" обухваћена су и економска и социјална права.

VI

Социјално право регулише статус одређених субјеката и односе који они успостављају. Статус представља претпоставку стицања социјалног права, док су односи начин остваривања права. Кад је у питању статус лица онда се ради о социјалном статусу на основу кога се остварују одређена права. Статус чини укупост одређених чињеница и околности које се односе на услове живота и рада једног лица. У суштини тај статус је такав да не омогућава лицу да задовољи одређену потребу. Он, у ствари, изражава стање

70