Radno i socijalno pravo

социјалне потребе субјекта. Социјално право лицу, које се нађе у социјалном статусу или социјалном стању, омогућава да захтева од другог лица — субјекта да му обезбеди одређена средства ради задовољавања социјалне потребе. Лице које се налази у стању социјалне потребе захтевом за доделу одређене престације успоставља одређени однос са субјектом чији је предмет одређена престација а циљ обезбеђење социјалне сигурности. Који је то однос% Одговор да је то социјални однос. Ради се о односу који се успоставља поводом обезбеђења задовољавања одређених потреба за опстанком или и за опстанком и развојем одређених лица којима је то, с обзиром на њихов социјални статус, неопходно. Овај однос регулише социјално право својим нормама у циљу да омогући да се ти односи успостављају и функционишу поводом задовољавања социјалних потреба. То се постиже пружањем престације појединцу или групи. Имајући у виду да је он регулисан и правно обезбеђен однос он се често назива још и социјално-правним односом. Да би овај однос могао да се успостави потребно је постојање одређених претпоставки које се односе на: 1. субјекте, 2. предмете и 3. његову институционализацију (постојање трајне организације). Субјекти су носиоци права и обавеза. Предмет одређује разлог његовог успостављања. И трећа претпоставка тиче се извршене институционализације односа који се успсотављају поводом задовољавања потребе (органа, установе, организације, завода). Претпоставке под 2. и 3. су једини начин да се субјективна потреба (потреба која је доживљена нпр. потреба за водом доживљава се постојањем жеђи, потреба за храном постојањем глади) претвори у реалну потребу.

Кад су у питању права на задовољавање потребе треба рећи да се нека од њих стичу без претходног улагања (на основу солидарности) а нека на основу учињених противуслуга одређеним службама.

Субјекти права и обавеза су одређена лица. Субјект социјалног права јесте лице које се нађе у таквом стању које је настало као последица наступања одређеног социјалног ризика или природно-биолошке хендикепираности, а које угрожава његове способности за рад, услове за живот и развој, под условом да оно не може само да отклони нити да подноси његове последице. Дакле, социјално стање је претпоставка стицања социјалне заштите као предмета социјалног права. Социјално право је, у субјективном смислу, овлашћење субјекта који се налази у стању социјалне потребе да захтева одређену престацију ако има за њу потребу и ако

11