Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., S. 92

1) Уговарање прихватљивих услова рада и запослења

Као што је истакнуто, држава посебним законима чини одговарајуће интервенције у области зарада и других услова рада и запослења. Законском регулативом се утврђују само минимуми тих услова, а све преко тога, по правилу, предмет је колективноуговорне регулативе. У процесу колективног преговарања не могу се утврђивати неповољнији услови рада и запослења од услова утврђених законом. То је општи принцип, који се не сме нарушавати. Субјекти преговарања, свакако, имају право да утврђују повољније услове рада и запослења од услова утврђених законом. Такво уређивање не значи повреду законских норми, јер се врши у складу с принципом ин фаворем лабораторис, који се сматра једним од темељних принципа колективних радних односа и радног права у целини.

Да се радници нису изборили за право на колективно преговарање њихова индивидуална и колективна права из радног односа, односно поводом радног односа уређивала би се државном регулативом и нормама општих аката послодавца. Није тешко претпоставити колико би таква регулатива била неповољнија за раднике и њихове синдикалне асоцијације.

С признавањем права на колективно преговарање започета је нова ера у односима између власника капитала и власника радне снаге. Радник је у великој мери загосподарио својом судбином. Послодавац је све мање у прилици да му намеће неприхватљиве и понижавајуће услове рада. Његова права и интереси, из рада и по основу рада, нису заштићени само законском регулативом него и регулативом Koja се обезбеђује посредством колективног преговарања. Колективни уговор се не може закључити уколико не садржи решења која су прихватљива за обе уговорне стране. Преговарачке стране нису дужне прихватати решења која се косе с њиховим ставовима, интересима и очекивањима. Захваљујући томе, преговарачи се труде да, кад год је то могуће, изнађу компромисна и за обе стране прихватљива решења, јер само на тај начин могу рачунати на успешно окончање започетих преговора.

Минимални услови рада и запослења, утврђени законом, најчешће се примењују на раднике који нису синдикално организовани, као и на запослене чији синдикат није у стању да се избори за повољније услове рада својих чланова. Законом прописани услови рада и запослења, бар једним делом, примењују