Radno i socijalno pravo

Др Предраг Јовановић: ПОРУКЕ СА САВЕТОВАЊА

у случају инсолвентности и у случају промене послодавца. Ови последњи видови заштите запослених су данас посебно актуелни, јер својинска трансформација и привредно преструктуирање су у пуном замаху. Истина, одговарајуће кораке у том правцу смо већ предузели у најновијем радном законодавству, нарочито гледано из угла материјалног права. Остаје да се већа пажња обра- . ти на одговарајуће службе и механизме за остваривање и заштиту предвиђених права. И овога пута подвлачимо потребу конституисања одговарајућег радног законодавства.

Међутим, треба указати да нисмо довољно пажње посветили, ни у материјално-правном ни у процесно-правном смислу, питању партиципације запослених у управљању код послодаваца.Ово питање се готово стидљиво помиње у важећем радном законодавству, а залужује да буде обрађено посебним прописом и на целовит начин. На њему се инсистира у свим важнијим документима и међународног и европског радног права.

(2) Коначно и најконкретније, упутити иницијативу Министарству за државну управу и локалну самоуправу, Министарству рада и републичком Секретаријату за законодавство да посебним законом системски уреде положај и права запослених у органима локалне самоуправе.

(IT)

На плану тржишта рада и запошљавања, потребне су, такође, одговарајуће промене. Промене би се могле тицати: (А) институционалног; и(Б) материјално-правног карактера.

(А) Најпре, када је реч о променама институционалне природе. Прво, треба отворити питање децентрализације система, тј. елиминисати било какав монопол у пословима запошљавања. У том смислу, веће обавезе пренети на одговарајуће службе територијалне аутономије и локалне самоуправе.

Друго, обезбедити да и филијале Националне службе за запошљавање имају статус правног лица, како би биле слободније у свом раду и обезбедиле већи степен прилагођавања локалних проблема у области запошљавања потребама тржишта рада. На тај начин се излази у сусрет и горе наведеној потреби децентрализације система, као и потреби управљања према циљевима. Наравно, овим се не доводи у питање стратегија политике запошљавања. Она и даље остаје на централном нивоу, из угла утврђивања главних циљева и задатака. Побољшава се тактика спровођења те политике.

Треће, изградити одговарајућу институционалну платформу за бољу сарадњу са послодавцима у области запошљавања. Та сарадња мора јачати, јер посао нуде послодавци, а не службе за запошљавање. У том смислу, отворити посебна одељења за послодавце при службама за запошљавање, у оквиру п преко којих ће се интензивирати наведена сарадња ( свакодневни контакти са послодавцима, периодично анкетирање послодаваца у вези њихових потреба