Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

оцењује сагласност националног права и праксе држава чланица Савета Европе са (Ревидираном) Европском социјалном повељом.

Европски комитет за социјална права, чија правна анализа и тумачење Европске социјалне повеље има посебно важну улогу у хармонизацији (колективног) радног права држава чланица Савета Европе, наглашава да синдикат ужива аутономију у односу на јавну власти у погледу коришћења имовине синдиката, тако да је ствар статута и других правила синдиката да одлучи о тома да надокнади средства свом члану који је новчано кажњен.

Извесна ограничења аутономији синдиката у погледу коришћења имовине синдиката јављају се, међутим, у погледу тзв. политичких фондова, као и у погледу предузетничке (комерцијалне) активности.“

Посебна заштита синдикалних представника

Полазећи од израженијег ризика изложености дискриминацији синдикалних представника у односу на (само) чланове синдиката, а посебно у односу на запослене који нису синдикално организовани, међународни радни стандарди, упоредноправна решења и домаће позитивно право предвиђају посебну заштиту синдикалних представника и олакшице за њихов рад. Наиме, дискриминација према синдикалним представницима (антисиндикална дискриминација) јавља се уколико су испуњена два услова: стварно ограничавање вршења синдикалних права и слобода и субјективни – анисиндикална мотивисаност (намера да се утиче на смањење (привлачности) синдикалног организовања). Разликују се општи облици дискриминације који су усмерени против (свих) запослених чланова синдиката и специјални облици дискриминације који погађају само синдикалне представнике. Типични примери општих облика антисиндикалне дискриминације су: незапошљавање, отпуштање или стављање на „црну листу" чланова синдиката; распоређивање на ниже радно место, суспензија или друге дисциплинске мере против чланова синдиката; одређивање неповољнијег распореда радног времена, годишњег одмора; задржа-

~* L. Samuel, Fundamental social rights — Case law of the European Social Charter, 2002.