Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

вање у напредовању запослених чланова синдиката, а унапређење или повећање зарада запосленима који нису чланови синдиката; у случају локаута послодавац искључује са рада запослене чланове синдиката а задржава запослене који нису синдикално организовани. Примери специјалних облика антисиндикалне дискриминације: неомогућавање враћања на радно место представника синдиката по истеку мандата (ако је током мандата био ослобођен обављања рада због бројности чланства чији је био представник); распоређивање ранијег представника синдиката на ниже радно место од оног на коме је радио пре избора за представника синдиката.

Међународни радни стандарди садржани су ратификованој Конвенцији МОР-а бр. 135 о радничким представницима и пратећој истоименој Препоруци бр. 143. Синдикални представник не сме бити доведен у неповољнији положај због својих активности у складу са законом, колективним уговором о раду и другим општим актима. Ова заштита важи са време трајања мандата синдикалног представника, али и краће време по истеку мандата, што се утврђује националним правом. Српско право предвиђа посебну заштиту и годину дана по престанку мандата. У погледу кандидата за радничке представнике (синдикалне представнике), посебно кад су у питању кандидати које истичу синдикати приликом одржавања избора за савет запослених код послодавца, Препорука бр. 143 пледира за посебну заштиту и неизабраних кандидата за синдикалне односно радничке представнике. Домаће законодавство, међутим, не садржи ове стандарде, али они могу бити предвиђени колективним уговором о раду или посебним споразумом послодаваца и синдиката, сходно начелу in melius.

Важеће домаће законодавство предвиђа посебну заштиту синдикалних представника од дискриминације, односно предвиђа да послодавац не може да стави у неповољнији положај (нпр. распоред на неповољније радно место или неповољнији распоред радног времена, задржавање у напредовању; и сл.), нити да откаже уговор о раду без детаљног и прецизног навођења разлога отказа, с тим да се редовно захтева посебна процедурална заштита од отказа, чија пуноважност се условљава сагласношћу самосталног органа јавне власти (нпр. Инспекције рада) или заједничког (бипартитног) органа код послодавца. У позитивном српском праву за пуноважност отказа синдикалном представнику захтева се сагласност министарства.