Radno i socijalno pravo

Мр Слободанка Ковачевић-Перић, Допринос пристојног рада, Радно и социјално право, стр. 13-30, ХУ (1/2011)

„праг људских права“. Поспешити културу људских права једне државе (нарочито фундаменталних принципа и права на раду), подразумева рад на изградњи друштва које је наклоњено цивилизацијским вредностима и постулатима прокламованих људских права од стране међународне заједнице. Овај захтев се данас актуелизује кроз програм пристојног рада. Практично пристојан рад интегрише међународне стандарде рада и основна људска права (фундаментални принципи и права на раду). Промоција пристојног рада на међународном плану у циљу постизања пристојног рада за све, је платформа ка социјалној обојености глобализације.

Перспектива пристојног рада захвата широку амплитуду синергијских ефеката на свим нивоима, и на микро и макро нивоу, националном и међународном, законодавном и судском, надзорном, културном, едукативно– образовном, и слично. Иапуњење захтева пристојног рада је неисцрпно гротло комплексних фактора, који се могу анализирати само са аспекта холизма. Насупрот цивилизацијским успонима, савремени друштвени токови су „легло“ угрожавања основних права човека. Фундаментална права на раду, радни стандарди и социјална правда леже на маргинама. У ХХГ веку све више људи широм света имаће флексибилне радне животе, сасвим супротно нормама двадесетог века. Њихов учинак биће продуктиван и ефикасан само уколико буду имали адекватну дозу сигурности. Посматрано са аспекта савремене друштвено-економске организације рада, а у сврху стварања услова који доприносе афирмацији пристојног рада за све, потребно је помирити флексибилност са сигурношћу и продуктивношћу. Као растућа потреба радног човека данашњице, испуњење захтева пристојног рада је изазов савременог радног законодавства, као и за оне који формирају политику, тако и послодаваце, синдикате, радноправне теоретичаре.

Разматрање теме пристојног рада има значајан допринос у погледу перспективе пристојног рада у Републици Србији. Премда је немогуће говорити о перспективи димензија и компонената једног стандарда када је, у стварности, пристојан рад имагинација за већи део становништва Србије (незванично је око 1,5 милион незапослених). На другој страни, лица која су у радном односу лишена су основних права на раду и по основу рада. Према статистичким извештајима права човека на раду у нашој земљи су на последњем месту по реализацији. Примери унижавања фундаменталних права и принципа на раду су у свим сегментима, нарочито код приватних послодаваца, код којих: не постоји култура „уговора о раду“, велики број радника ради на црно, радници не могу

27