Radno i socijalno pravo

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, cmp. 53-72, XV (2/2011) —— 0 2 86048 /4 11 1660, СР. 09772, МИ (A/ZU LL)

Т Увод

Знање и учење, као процес стицања знања, одувијек су имали велики значај како за напредак појединца тако и цијеле заједнице. У свим периодима историје, образовање и учење су били суштински елементи развоја друштва и човјека!. Наравно, кроз историјски развој овај појам се мијењао и све више добијао на значају, тако да данас представља основни покретач савременог друштва. У овом контексту, концепт доживотног учења и усавршавања постаје један од водећих у савременим условима, у којима сваки појединац бива свјестан свог знања и предности које му оно доноси. Дакле, више знања значи више могућности, а у крајњем бољи животни стандард.

Гтја!опр !еатпта или доживотно учење/образовање односи се на идеју учења које траје читавог живота2. Доживотно учење, које има за циљ развој људских ресурса, постало је неопходан услов за повећање ефикасности савременог друштва. Област радног права и права социјаног осигурања нису изузетак у овом погледу, напротив, овај појам је код њих нашао веома широку примјену, и тако већ традиционално блиске односе образовања и рада учинио још ближим. Уопштено посматрано, значи потребу развијања свијести запослених лица о неопходности сталног стицања нових знања, јер остваривање права на рад не значи престанак потребе за даљим и континуираним усавршавањем. Није претјерано рећи да овај концепт има вишеструк значај за појединцарадника, државу, али и послодавца. Отуда произилази и потреба њихове тијесне сарадње и пуне ангажованости капацитета државе у циљу стварања система образовања и учења, који ће за свој циљ имати да буде доживотно и да спријечи или ублажи посљедице сталног развијања нових и застарјевања постојећих знања и вјештина. Дакле, као и код других питања радног права и овдје сарадња социјалних партнера игра кључну улогу за успјешно спровођење овог концепта у пракси. Имајући у виду осјетљивост и значај овог питања али и скромну законску регулативу, овдје се колективно преговарање социјалних партнера, на националном и гранском нивоу као и на нивоу послодавца, јавља као

Љиљана Гарић, Значај доживотног образовања и yuema, WWwW.gom.cg.yu. www.edukacija.rs Предраг Јовановић, Радно право, Нови Сад, 2002, стр.280.