Radno i socijalno pravo

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

нужно за практично остваривање права радника на усавршавање и напредовање.

Право на образовање и усавршавање је опште признато право појединца и спада у ред основних права која се данас гарантују међународним и домаћим правним актима. Тако, Повеља о основним правима у Европској унији говори о праву на образовање и праву на професионалну и трајну обуку, као правима која припадају сваком појединцу, а значај Повеље је утолико већи што „представља први међународни инструмент који изједначава, по значају, фундаментална социјална права са другим (личним, политичким, економским) основним правима““= Европска конвенција о људским правима, односно њен Протокол бр. 1, у основна права и слободе убраја и право на образовање. Ово право је у Протоколу бр.1 формулисано на сљедећи начин: „Нико не може бити лишен права на образовање. У вршењу свих својих функција у области образовања и наставе држава поштује право родитеља да обезбиједе образовање и наставу која је ускладу са њиховим вјерским и филозофским увјерењима.> Дакле, поред права на образовање, Конвенција штити и права која су у најтјешњој вези са ђеговим остваривањем. Битно је додати да ова Конвенција предвиђа и међународну судску заштиту, у њој гарантованих права и слобода, у поступку пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Право на образовање и усавршавање је само дио права на рад као индивидуалног права човјека тј. права које му припада као појединцу и које самостално остварује. Идеја права на рад развија се половином ХЕТХ вијека а код нас је први пут гарантовано Уставним законом СФРЈ из 1953.године. Данас се право на рад дефинише као „могућност сваког појединца да слободно изабраним личним радом у безбједној и здравој радној околини обезбиједи социјалну сигурност себи и члановима своје породице“ Пошто је право на рад условљено оспособљавањем за запослење, то уставом зајемчено право на рад подразумјева и јемчење услова за одговарајуће оспособљавање грађана, односно радника, без чега право на рад није остварљиво. ' Право на рад је по својој садржини комплексно право које се састоји од већег броја права везаних за рад. Између осталог, оно значи и право на школовање, образовање и стално

4 Бранко А. Лубарда, Европско радно право, ЦИД, Подгорица, 2004, стр.97.

5 Zil Ditertr, Izvodi iz najznaéajnijih odluka Evropskog suda za ljudska prava, Sluzbeni glasnik, 2006, str.372. 6 Сенад Јашаревић, „Социјално-економска права у вези са радом у међународним

и европским стандардима“, Радно и социјално право, број 1/2008, стр.185. 7 Ибидем, стр.54.