Radno i socijalno pravo

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

усавршавање.“ Само овако широко схваћено право на рад може остварити своју пуну сврху.

1. Усавршавање у свијетлу сузбијања дискриминације

Принцип недискриминације, односно једнаког стицања и уживања права, данас је правно признат као универзалан принцип у свим правним актима. Закон ораду Црне Горе" предвиђа да је дискриминацијазабрањена, између осталог, у односу на образовање, оспособљавање, усавршавање и напредовање на послу (члан 7.). Међународна организација рада је овом питању посветила велики број конвенција и препорука и дискриминацију дефинисала као „свако разликовање, искључење или давање првенства на основу расе, боје, пола, вјере, политичког мишљења, националног или социјалног поријекла који иду са тим да униште или наруше једнакост могућности или поступања у погледу запошљавања или занимања, или им штете (члан 1. Конвенције 6р.111 о забрани дискриминације у погледу запошљавања и занимања из 1958.године и члан 1. истоимене Препоруке из 1958.године).0 Наравно да се овај принцип односи и на остваривање права на образовање и усавршавање, што произилази из чињенице да се ради о једном од основних права човјека, али и из Препоруке бр.111, која под појмовима „запошљавање“ и „занимање“ подразумијева и стручно усавршавање.!! Ако би постојала дискриминација у образовању, професионалном оспособљавању, стручном усавршавању, тада равноправност у запошљавању не би имала пуни смисао. Међутим, неће се свако разликовање, искључење или давање предности у погледу слободе и права на рад сматрати дискриминацијом, већ само оно које се заснива на карактеристикама које нису од значаја за вршење рада. Ово недвосмислено произилази из Конвенције бр.111, по којој се свако прављење разлике међу појединцима у погледу њихових права на ради по основу рада, утемељено на особинама које су од значаја за успјешно обављање одређених радних задатака, неће сматрати дискриминацијом. То даље значи да ако се прављење разлике, давање предности или искључење, врши на основу тражених квалификација, онда се не може

8 Сенад Јашаревић, „Социјално-економска права у вези са радом у међународним и европским стандардима“, Радно и социјално право, број 1/2008, стр.186. 9 „Службени лист ЦГ“, бр.49/08.

10 _ Опширније о Конвенцији бр.111 видјети: Боривоје Шундерић, Право МОР-а, Београд, 2001, стр.180-184.

1 Весна Симовић, “Сигурност запослења у условима техничко-технолошког прогреса", Правни живот, 6р.10/2002, стр.885.

56