Radno i socijalno pravo

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

говорити о дискриминацији. Нужна претпоставка једнаког остваривања права на рад, тј. запошљавања јесте управо једнакост права у погледу школовања и стручног оспособљавања. Европска конвенција о људским правима гарантује право на образовање (члан 2. Протокола бр.1),/: иу том смислу се даје осврт на члан 14. који предвиђа да „уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбјеђује се без обзира на основе, као што су пол, раса, боја коже, језик, вјероисповјест, политичко и друго мишљење, национално и социјално поријекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус“.

2. Усавршавање и отказ уговора о раду

Слобода рада подразумијева и слободу да се не ради, односно да се раскине (откаже) уговор о раду. Отказ можемо дефинисати као једнострану изјаву воље, којом једна уговорна страна раскида уговорни однос. Када је у питању радни однос, та изјава воље може бити дата од стране радника или од стране послодавца. С обзиром на субординацију (подређеност) радника у радном односу, увијек је питање отказа од стране послодавца привлачило више пажње, на међународном и националном плану, како теоријски тако и практично, о чему најбоље свједоче бројни међународни акти и закони који регулишу ову материју, увијек са намјером да заштите права радника од самовоље послодавца. Најбољи примјер за то јесу Конвенција МОР-а бр.158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца из 1982.године и истоимена Препорука бр.166.3 Конвенција полази од тога да радни однос може престати отказом од стране послодавца само ако за то постоји оправдан разлог. Један од разлога за који се везује оправданост отказа од стране послодавца јесте и способност, односно резултати рада радника. Конвенција број 158 предвиђа испуњење додатних услова за примјену института отказа у случају када способност радника за рад није задовољавајућа. Дакле, радни однос радника који на незадовољавајући начин обавља радне задатке, може престати само ако га је послодавац писменим путем упозорио на ту чињеницу, а он и даље настави да обавља дјелатност на

12 Европска конвенција је правни акт Савјета Европе, донијет у Риму 1950. године. На овај начин је правно уобличена идеја земаља Европе о успостављању јединствене заштите права и индивидуалних слобода. Конвенција је донијета по угледу на Универзалну декларацију о људским правима а њен посебан значај произилази из чињенице да поред тога што одређује садржај права и слобода, она за случај њиховох кршења обезбјеђује међународну заштиту.

13 www.ilo.org.