Radno i socijalno pravo

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

исти, незадовољавајући начин. Када је ријеч о разлозима који дефинишу способност запосленог ради се о његовој стварној неспремности да ради и постигне од њега тражене одговарајуће резултате према којима се мјери и његова одговарајућа зарада и добит послодавца.“ Ријеч јео непосједовању знања и способности да се одговори захтијевима послова који су запосленом повјерени, односно пасивизму, чији је материјални израз: неостварени резултати рада.»

У бившој СФРЈ могућност отказа радног односа од стране послодавца била је много уже постављена. Основна карактеристика радног односа била је његова сталност, а правни систем је био усмјерен на заштиту радника од престанка запослења, стога раднику није могао престати радни однос ни у случају када усљед удруживања основних организација, техничких и других унапријеђења којима се доприноси повећању продуктивности рада и већем успјеху основне организације, престане потреба за његовим радом у тој организацији.“ Раднику није могао престати радни однос ни за вријеме док је на стручном усавршавању или специјализацији." Но, и у самоуправном систему радних односа раднику је могао престати радни однос ако се утврди да нема способности за вршење послова, односно радних задатака који су му повјерени или када се утврди да трајније не остварује резултате рада који се обично остварују и под условом да одбије да ради на пословима који одговарају његовој радној способности.“

У литератури се наводи да први потенцијалан, оправдан разлог за отпуштање радника од стране послодавца јесте разлог везан за његову способност и квалификације.“ У контексту ваљаног разлога за отказ, способност радника се дефинише као свеукупност његових вјештина, склоности, затим његово здравствено стање или било која психичка и физичка особина, значајна за обављање одређене радне активности, док се квалификација радника дефинише као било који степен образовања, диплома, академска или професионална квалификација, која је од значаја за обављање конкретног посла.7' Критеријуми за утврђивање оправда-

14 Боривоје Живковић, „Отказ уговора о раду због незадовољавајућег вршења посла“, Радно и социјално право, број 1/2008, стр.336.

15 _ Ибидем.

16 _ Александар Николић, Самоуправни односи, Савремена администрација, Београд, 1982, стр.260.

17 _ Александар Балтић, Основи радног права Југославије, Друго издање, Савремена администрација, Београд, 1963, стр.286.

18 _ Ибидем, стр.516.

19 Simon Honeyball, John Bowers, Textbook on Labor law, 8" edition, 2006, str. 156.

20 Ибидем, стр. 156-157.

58