Radno i socijalno pravo

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХУ1 (1/2012)

или обавезном раду 1930. године. Уједињене нације су усвојиле 1956. године Допунску конвенцију о укидању ропства, трговине робљем и установа и праксе сличних ропству.“ Такође, у Општој декларацији о правима човека и у Међународном пакту о грађанским и политичким правима говори се о томе «да нико не може бити приморан на вршење принудног или обавезног рада».

Пре тога ОУН је донела 1949. године Конвенцију о сузбијању и укидању трговине лицима и експлоатације проституисања других. Положај сличан ропству јесте презадуженост – «дужничко ропство», трговина «белим робљем» итд. Трговина белим робљем јесте посебни облик кривичног дела посредовања у вршењу проституције (ради се о одвођењу женског лица из пребивалишта или боравишта у друго место у земљи или иностранству ради вршења проституције – квалификовани облик постоји када је објект навођења на вршење проституције малолетно женско лице или када је дело извршено употребом силе, претње или обмане). Положај сличан ропству разликује се од класичног ропства у погледу степена ограничења људских права и слобода.

Према Уставу Србије (чл. 26), нико не може бити држан у ропству или положају сличном ропству.

У смислу нашег права, позитивно одређење права на рад карактерише више битних обележја.

(4) Најпре, право на рад је једнако право на запослење под једнаким условима за све грађане. Ово право, као и друга права, уживају сви грађани без обзира на националност, расу, пол, језик, вероисповест, политичко опредељење, образовање. Законом о раду и другим законима ти услови су прецизније одређени, те само они грађани који испуњавају предвиђене услове могу да остваре право на рад. Према томе, „право на рад може бити само једнако право под једнаким условима, а то значи неједнако право под неједнаким условима“.

Ако говоримо о институту заснивања радног односа, као начину реализације права на рад, мада право на рад се може остварити и личним радом сопственим средствима, онда можемо рећи да је тај институт инструмент прилагођавања права на рад датим друштвено–економским условима и потребама.“ Од утврђених услова и начина заснивања радног односа зависи непосредно ко и којим путем може да оствари своје зајемчено право на рад.

6 „Службени лист ФНРЈ“, Међународни уговори, бр. 7/1958.

7 Др В. Брајић, Радно право, Беотрад, 1987, стр. 117.

8 Види шире: Др П. Јовановић и група аутора, Запошљавање као пачин остваривања слобода, права и дужности грађана, Бачка Паланка 1987, стр. 24 и даље.

i)