Radno i socijalno pravo
Весна Николић, Дисциплинска одговорност полицијских службеника, Радно и социјално право, cmp. 273-287, XVI (1/2012)
јер одлуку о његовој дисциплинској одговорности и дисциплинској мери доноси лице које није непосредно учествовало у поступку. Из тог разлога, уведена новина је корисна јер обезбеђује самосталност лица које води поступак. Његова дужност је да професионално и непристрасно поступа, да донесе закониту одлуку на основу утврђених одлучних чињеница, уз примену одговарајућег материјалног и процесног права и у складу са начелима општег управног поступка.
Као још један од покушаја "професионализације'' лица које води поступак и доноси одлуку је норма која прописује да и руководилац који је покренуо поступак може поднети приговор на одлуку уколико је незадовољан.
Надлежност за одлучивање у другом степену
У погледу другостепеног органа, Дисциплинске комисије, новина је да није ограничен број чланова комисије (раније је било предвиђено 30 чланова) и предвиђено је да министар именује председника, чланове и секретаре.
У Министарству унутрашњих послова на снази је решење министра из 2006. године којим је образовано 10 трочланих већа Дисциплинске комисије, са седиштима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Њихова надлежност простире се по територијалном принципу.
С обзиром на протек времена, ситуација у пракси је таква да у функцији нису сва већа нити су на располагању сви чланови, што у појединим градовима, где је велики обим дисциплинских предмета, ствара проблеме и неефикасност у раду. Из тог разлога, добро је решење што број чланова, самим тим и већа, није законски ограничен, јер се на тај начин, након спроведене анализе потреба, целисходније може одредити број чланова, већа и седишта. Такође, при доношењу новог решења о именовању чланова Дисциплинске комисије треба размислити да ли поново узети територијални принцип као примаран, имајући у виду да често чланови већа и првостепене дисциплинске старешине раде у истој подручној полицијској управи, да су колеге , што у неким ситуацијама може довести у сумњу непристрасност и објективност при доношењу одлуке.
Застарелост
Застарелост вођења и покретања дисциплинског поступка у Министарству унутрашњих послова се раније утврђивала применом члана 118. Закона о државним службеницима. Сада и у Закону о полицији
279