Ratnik

870 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

није плашио од уступања у почетку — о томе најбољи доказ даје бој код Монмираља.

Кад је пак данашњи начин борења, руковођен духовним чињеницама, постао вештина, која је у стању пе само битку но и борбу да држи под упливом „руководећег суђења о моменталној цељи“, онда је он — начин борења тиме ставио бојној вештини на расположење нова помоћна средства, која раније нисмо познавали и која, дужност нам је, да при употреби штедимо од жртава. —

Тврђење, као да намишљену превару може лако непријатељ да позна, а тиме да је осујети или ла се опет _у свему стари ред поврати — чини нам се, да је неосновано. При нападу, као при против-нападу увек су два обзира, односне којих се може непријатељ варати. То су: место и време удара. И кад сам јошт поодавна приметио, да непријатељ моје лево крило само „запима“ а према десном „одбија“ покушаје мог осматрања, ппак је јошт Јако у питању, да ли он то чини у намери, да се међутим прикупи према мом деспом пли левом крилу. Наше је мишлење, да маршал Базен неби гарду раније к Св. Прива-у кренуо, па ма га прва војека (армија) и 9. кор и ненапали одмах озбиљно код Гравелоте, као што су то учинили. Да је пак — неузимајући у рачун друге упливе, који су тада били — у начелу било корисније, да се ови корови нису јошт били борбом уморили, кад је извршен решавајући удар на Св. Прива — то „се мора признати.

Мора се дакле признати, да, кад противник хоће, демонстратива мора, као што смо напред видели, према околностима проћи у чисту одбрану, те да се одговори на Фарбу. Али баш ово противниково предузеће треба, завести, задржати — док небуде доцкан.