Ratnik

966 | НАУЧНИ И поУЧНИ ДЕО

Као год што су Римљани умели послужити се овом пругом у својим операцијама против Ердеља, тако су исто они знали и побринути се за обезбеђење својих граница на овој страни,

Да ли је овде и пре њих било каквих градова, који су бранили дунавски брег од навале с оне стране, то ми незнамо, али римских трагова и сад још налазимо.

Опедијално кључка операцијска пруга обележена је природном браздом: Мехадија — Оршава — Вишеслав (Фетислам) — Подунавље,

Да се стане на браник против ове операције, пре свега је позван стрми, високи и каменити огранак Штрпта, који више Сипа пада окомице на Дунав и под именом гвоздених врата затвара сваки пролаз. Овај теснац, који је, у пуном смислу ове речи, теснац и на суву и на води, може се лако да брани, и без велике муке да заустави надирну војску, којој би испало за руком, да под заштитом оностраних батерија преброди Дунав код Оршаве. Ал овај теснац и за браниоца је теснац, те му дакле _недаје ни окрета ни стана већој војсци. Као стан и ослонад дакле овој браничкој војсци стоји иза теснаца град Вишеслав (Фетислам), као источни кључ дунавскоме ждрелу, равноважни западноме кључу Голупцу.

Да се пак сам прелаз преко Дунава закрати, а и да се пролав обалом затвори, постојао је још 5а римска времена на оној страни град Тегла (Оршава), а на овој по свој прилици каква кула, која је кашње порушена. Но за време ратова турско аустријских године 1689. ђенерал Хајстер, који је Оршаву бранио, подигне на острову у Дунаву опкоп с палисади, да лакше брани Оршаву, и да сигурније затвори пловидбу по Дунаву. Године пак 1718. кад је с пожаревачким миром поново Оршава пала под Аустрију, на острову се место ошкопа. назида град, који и сада постоји.