Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА 967

Но и Оршава (стара), и Островац (Адакале, Оршава, нова), чинило се Аустријанцима, небеху довољно кадри, да продирању Турака туда стану на пут; те је с тога, године 1786 ђенерал Хамилтон налазио за потребно, те и назидао, на нашој обали Дунава, два бастијона и високу кулу под именом ЕбзађебћТог., којим је пролаз потпуно затворио, но који је са миром београдским (1489) припао Турцима. У срећнијем походу аустријском године 1789, и ако је Адакале под личном управом цара Јосифа опседнуто, — блокирато и године 1790 заузето, опет је, са миром свиштовским остало Турцима све до 1878, кад га је Аустрија окупирала онако исто као и Босну, само да не припадне Србији, овај „кључ Дунавски.“ Ебзађе от6 пак порушен је године 1868 на основу капитулације од 1367, којом су Турци Београд, Шабац, Ужице и фетислам (тврђаве) уступили Србији.

Од Черне па до Џореча данас нема никаквог пута, поред воде на наној страни; ал на левом бресту Дунава има.

Поречка река, рекли смо, у истом је правцу, у ком и Дунав до Оршаве. Уз њену долину идући, долази се до важног превоја Требућа, с кога се брзо и лако силави на Тимок. Ова дакле бразда, од Оршаве на Поречку реку и уз њу, може се сматрати као операцијска пруга, и ако сасвим секундарне природе, и с југа к северу, и са севера к југу.

Не само дакле водени захтев, него и сувоземска потреба иште, да на раскрсници ове две комуникације буде ослонца каквог, који ће као потпора и станица држати у власти и пловидбу по овом делу Дунава, и сухопутну комуникацију с једног брега на други.

На средокраћи измеђ ушћа Шашке (поречке реке) и данашњег Милановца и бијаше за времена римска лепа