Ratnik

40 ВРАТ НЊИ-К

Рат на Јадрану.

Е Како немачко бродовље, тако и аустро-угарска флота стоји одмах у почетку рата према много јачем непријатељу. 10. августа 1914. прогласи се блокада црногорске обале, али то остаје само теорија; још у истој недељи стиже француско бродовље, те потопи малу крстарицу „2ети“, која врши блокаду. Од овога дана, па до свршетка рата, цела аустро-угарска флота седи као у замци у Јадрану, који је код Отранта зачепљен. Само се кадгод врше мали нападаји. Док флота оклопњача седи у Пуљској луци, рат постаје понајвише „приватном пасијом“ млађих капетана на флотилама, дестројерима, авијонима и сумаренима, који се, истина, излажу са пожртвовањем задаћама, али које, аб омо, не могу имати никаквог правог успеха. Пође овако за руком 21. децембра 1914. капетану Петсћи са његовим сумареном „Џ 12“ да торпедује и тешко повреди у каналу Отранта француску оклопњачу „Јеап Вагј“ са 23000 тона. Под командом подадмирала Воџе де [ареугеге француска флота успостави своје главно упориште на Крфу, те цео Јадран тако држи, под непрестаном контролом и са морске стране помаже савезничку Србију и Црну Гору. 27. априла 1915. капетан Ттарр са подморницом „Џ 5“ уништи оклопљену француску крстарицу „боп батђена“ (12.000 тона). Док Италија не ступи у рат, не догоди се више ништа значајнога: тако Французи као и Аустријанци чекају на Италију. Сама по себи талијанска флота много је јача од аустроугарског ратног бродовља. Она је за време триполитанског рата стекла много искуства нарочито у транспортовању и искрцавању трупа. Једна енергична навала, комбинована са искрцањем војске у Далмацију, била би одсекла Боку Которску од главне луке Поле, те би створила једну добру базу за флоте савезника за даље операције са морске стране. Такав велики напад, који се у Аустрији очекивао на Духове 1915., на дан талијанске објаве рата, изостао је. Дочим аустро-угарско бродовље већ у ноћи истога дана навали на целу талијанску обалу између Венеције и Барлете. Бомбардовање појединих обалских градова и жељезница имаше у првом реду само моралан успех, јер се флота после напада због њене инфериорности одмах, и то што брже, морала да врати у Полу. 26. маја 1915. Италија прогласи блокаду целога Јадрана, али одлучујућу борбу непријатељи избегоше; рат се развије у низ појединих акција секундарног значаја, које се од времена на време врше. Најзнаменитије међу њима беху торпедирање талијанских оклопљених крстарица „Атајн“ и „Ошзерре Дапђа!јф“ са стране аустро-угарских сумарена. Испади појединих флотила према излазу Јадрана наравно не могоше ослабити јаки херметични

е>