Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 4:

затвор отрантских врата. — Највећа акција у овоме погледу беше 14. маја 1917., када три лаке крстарице типа „Моуага“, под командом капетана бојног брода Хорти-а, и два дестројера продреше до висине отока Крфа, те у Отрантском каналу уништише више енглеско-талијанских наоружаних рибарских бродова и патролица. Овој флотили при повратку пресече пут један део енглеско - француско - талијанског бродовља. После борбе, која трајаше два сата, тешко рањеном Хорти-у са својим озбиљно оштећеним лађама пође за руком да се спасе у Боку Которску. Српској војсци, кад се после одступања преко Арбаније превозила на Крф, у Италију и северну Африку, аустро-угарска флота није била у стању да шкоди.

У почетку рата, па још дуго после талијанског ступања у рат, аустро-угарска хидроавијатика стајала је на високом степену. Даљим током рата, међутим, она није могла никако више да конкурише великом развитку овог оружја на страни савезничких сила.

Благодарећи највише својој конфигурацији и метежу острвља, далматинска је обала за време рата била поштеђена од навала непријатељског бродовља: ово ће бити и у будућности, ако та обала буде располагала модерним средствима одбране.

Борба за Дарданеле.

Без икакве везе са догађајима у затвореном Јадрану разви се рат у Средоземном мору. Кад су стигли немачки крсташ „Ооеђеп“ и крстарица „Вгезјаџ“, Турска — поПЏеп5 моПепз — би присиљена да ступи на страну централних сила, пошто су ове лађе (од диктујуће странке Енвер паше прекрштене у „Султан Јавуз“ и „Мидили“) одмах потопиле руске бродове и бомбардовале Севастопољ. Најважнија тачка турске дефанзиве беху Дарданели. Савладавши њене тврђаве, једна би савезничка флота могла доћи пред Цариград, те тако Турску као непријатеља излучити а централне силе такође са југоистока заокружити, те створити једну сигурну везу са Русијом преко Црног мора. Душа ове идеје беше далековидни енглески министар Сћигећш.

Након што се створи једно моћно упориште за флоту савезника у заливу Мудрос на отоку Лемнос, једно комбиновано француско-енглеско бродовље од 16 оклопњача навали 19. фебруара 1915. на вањска утврђења Дарданела. После месец дана бомбардовања и осетљивих губитака у лађама, који су поглавито проузрочени лутајућим минама, савезничке се флоте повуку у своју базу. Тек средином априла, после добивених појачања у артиљерији новостиглих бродова, бомбардовање