Ratnik

42 РАТНИК

опет отпочиње. На Галипољском полуострву искрцане трупе: већ су биле прилично напредовале — када изненада стижу немачке подморнице, те веома поремете даље напредовање: експедиције. Сумарени извршише дело, које се онда још сматраше немогућим, дошавши из Севернога мора кроз Гибралтар и (Средоземно море са сопственом снагом пред Дарданеле. Међутим Немци створе преко Србије и Бугарске деректну везу са Турском, те се ова промена у вањској ситуацији осети и на Галипољу. Услед потпомагања Турске са стране својих. савезника развише се сада тамо борбе за експедициони корпус: Енглеза и Француза све неповољније. Искрцана се војска одједанпут повлачи на море; 10. децембра нема више ниједнога. војника на полуострву — савезници изабраше Солун као нову базу својих операција. Тако се сврши ово подузеће. Весељекод централних сила беше неизмерно, — ко би онда већ могао слутити, да ће Солун у будућности бити од тако одлучујућег значаја! —

Битка код Јутланда.

После борбе крсташа на Поссегђапк-и, на европском бојишту не дође више ни до каквих акција између скупина. већих јединица. Акције подморница и мина преовлађују. Чудновато беше свакако да немачка флота, која се налази на унутрашњој линији, није никад покушала да се ослободи не– престаног фланкирања са стране слабијег непријатеља у Источном мору: у почетку рата сваки је мислио, да ће офанзивни дух Немаца одмах хтети да се навали са једном ескадром у Фински залив, да се тамо затвори и уништи руска флота, ослободивши тако сопствена леђа за одлучујући рад у Се– верном мору. Та руска флота у Источном мору није имала више од 4 бојна брода и 6 оклопних крсташа старијег датума; 4 дреднота „бапош“ 2 класе нису били још спремни за фронт.. Али немачка се флота не упушта у борбу са Русима са мо– тивацијом, да се због јакости Енглеза морају избећи и најмањи губитци у акцијама секундарног значаја. Зато је руским. јединицама више пута пошло за руком да противнику нанесу губитака у бродовима. Ови се губитци још повећаше, кад почетком 1915. неколико енглеских сумарена продреше кроз Сунд у Источно море, те потопише немачке крстарице „Багеђе“, „Рппг Адађел“, „Опапе“ и „Вгетеп“, тешко оштете бојни крсташ „[литом“ и осетно поремете тамо саобраћај немачких трговачких бродова.

Мишљење о „неоспорном господству“ у Источном мору подржавао је немачки адмиралитет једино цензуром. Поморски рат потраја све дуже, а непријатељи не покушаше да флоте: