Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 53

да очекује никакову нарочиту корист у материјалном погледу. Њен циљ беше, да ослободи свет од пруског милитаризма.

Кад у првој половини године 1917. цифра потопљене тонаже скочи на невероватну висину, кад се и у априлу иу јуну уништи по милион тона — истина само по извештајима немачког адмиралштаба — одушевљење у Немачкој, услед тако силног успеха, не познаје више границе. По изјавама немачког адмиралштаба целокупна потопљена тонажа од почетка рата до неограниченог подморничког рата износи 4.360.000 тона, од којих је 75%, енглеска. У августу 1918. задњи извештај каже, да је од почетка рата потопљено 197, милиона тона. Немачком се народу осим тога причало, да надокнада у градњи бродова са стране свију држава целога света није ништа у размеру са огромном количином тонаже, која се потапа. Каква је међутим била: права ситуација2 5. децембра 1918. британска влада издаје белу књигу о стању трговачког бродовља целога света са рачунима закљученим до 31. октобра 1918. По тачно вођеној статистици целокупни губитци сваке врсте за време рата изнашаху 15 милиона тона, а новоградња 107, милиона тона. Тонажа немачких и аустроугарских бродова, који су одузети и употребљени износи 2: милиона тона. Чисти губитак свију савезника дакле 13, милиона тона! Специјално британска трговачка морнарица изгуби 9 милиона тона, њени новограђени бродови имају 4!/, милиона тона, на страни купљено 530.000. тона, а конфисковано бродовље износи 716.000 тона. Енглески чисии губитак дакле 37, милиона тона.:

Мада су се посаде сумарена жртвовале зацело са гвозденим осећајем дужности, ипак из „званично храњених“ илузија логично произлази безуспешност овог оружја — праћена надама и очајањем централних држава — против превоза американских трупа и материјала преко океана. У енглеским новинама сваки је могао читати да је изврсно организовани систем конвоирања, који су нарочито Американци изобразили и о којему се у Немачкој толико смешкало, смањио опасност за транспорте трупа и материјала на један минимум. Ова пратња бродова састојала се из помоћних крстарица (брзи трговачки бродови, који се за време рата наоружају) којима се, кад се ступи у опасну зону, прикључују дестројери, авијони и ваздушни бродови. Кад се овај начин пратње показао тако добар, поуздање бродовласника порасте, те према томе транспорти постају све чешћи. Овај је систем тако добро успео, да је н. пр. од транспорта угља између Енглеске и Француске од фебруара 1917. до конца октобра 1918. пото-

+ Све су бројке званичне.