Ratnik

54 РАТНИК

пљено само 0.14%, бродова. Од 6475 лађа, које између априла 1917. и јануара 1918. плове из лука Скандинавије у Енглеску — дакле у непосредној близини немачких упоришта сумарена, — потопљено је само 75 бродова т.ј. 1.15%, а од јануара 1918. до 26. октобра 1918. само још 16 лађа од 3923, дакле 0.14%. Аргентинска жетва која се почетком 1918. транспортује по овоме систему у 307 лађа са 7,460.000 тона, не изгуби услед торпедирања више од једне једине лађе! Попречно се месечно транспортовало 300.000 американских војника у Француску. Од бродова, који преносе намирнице за ове трупе потопи се из почетка 109/, — после само 1%,.

А немачка влада вараше и даље са сличним изрекама: „Море је очишћено!“ Међутим, у дневнику једног команданта. сумарена, почетком 1918. стоји: „Скоро све непријатељске трговачке лађе плове добро заштићене. Од 98 виђених лађа потопих само 7 и једну једрењачу“.

Зато дође, што мораде доћи: помоћу прекоморских транспората, фронт савезника од дана на дан у све већој мери јача, те постаје све силнији, док ситуација лажима немачког адмиралштаба храњеног немачко-аустро-угарско-бугарско-турског фронта у истом размеру постаје све то слабији и очајнији. Овако је, дакле, узрок томе што је Немачка изгубила рат, у првом реду, кратковидост и глупа својеглавост немачког поморског вођства —. аустро-угарско вођство није било ништа друго, него послушан њен трабант, без сопствене оцене ситуације. Да влада Сједињених Држава после потопљења „Лузитаније“ и оних нота, које је услед тога догађаја послала Немцима, никако није могла мирно да трпи неограничени подморнички рат, то је било сваком увиђавном човеку јасно. Исто тако беше потпуно несхватљиво, како су могли сматрати Америку за једну „дџапш ће пеопоеабје“.

Сасвим је исправно писао 4. марта 1918. „Мапсћезјег Счагфап“: „У садашњем је рату Енглеску спасио факат, да управа немачке морнарице из почетка уопште није веровала у сумарене, те ни после почетка рата није одмах видела ону могућност, која лежи у њима. Савезници тако добише времена да усавршују своја средства одбране у оној мери, у којој је опасност расла. Да је Немачка одмах у почетку била у стању да подморнички рат води са свом оштрином, Енглеска би услед огромних губитака у тонажи трговачког бродовља изнемогла“.

Расуло морнарица Централних Сила

Кад се увидело, да неограничени подморнички рат никако не може имати успеха, агонија Немачке и њених савезника отпоче. Није било више никаквих нових техничких сред-