Ratnik

СВЕТСКИ РАТ НА МОРУ 55

става, да се недостатак на копну као и на мору паралише. Ово је, међутим, пучанству централних сила прећута све до задњег часа. Немачка флота, истина, покуша још неколико акција секундарног значаја; навали у јесен 1917. у Источно море, те освоји острво Оезеј Али немачко-руско примирје, склопљено 17. децембра 1917. овде потпуно обустави непријатељска дела.

После Дарданела у Средоземном се мору одигравају незнатнији догађаји — међу њима бомбардовање малоазијске обале од стране савезничких лађа. У Црном мору, после оштећења најјачег немачко-турског брода „Јавуз- Селим“ (ех-Ооеђеп) који наиђе на мину, ситуација је руске флоте мало јача. Пробијање бугарског фронта присили и Турску, да безуветно положи оружје.

Након битке код Јутланда ни у Јадрану нема него појединих акција над водом, испод воде и у зраку. Гро аустроугарске флоте остаје и даље на ланцима у унутрашњој луци Поле. Вести о непрестаном повлачењу немачких трупа на западу, нарочито пролом Балканског фронта, јуначко напредовање српских трупа и југословенских добровољаца дубоко се дојми на аустро-угарском ратном бродовљу: тежња да се доврши рат, у којем се тјера брат на брата, истиче се све бурније — народности увек отвореније прокламују жељу, да се ослободе, да се уједине са браћом. После т. зв. „царског манифеста“ и Маџар и Немац се питаху: зашто се у опште још морају да боре, и против кога2 — Флота се предаје Југославији. Посаде се по народностима скупљају и одлазе својим кућама. Командант флоте адмирал Нопћу се искрца, капетан бојног брода Јанко Вуковић најстарији официр Југословен на флоти, кога Народно Веће у Загребу именује адмиралом, преузима команду. На адмиралском броду „Уштбђиз Џ1з5“ дижу се заставе југословенских братских племена. Код овог и још после владајућег нејасног стања у Поли, нереда, чак и бољшевистичких струја међу морнарима, није било тешко двојици талијанских официра ући у луку, чији се излаз више није чувао, сместити помоћу ронилачких апарата мине под киљ брода „Ушђиз Џи“. Кад су били талијански официри донети на брод, позивљу команданта флоте да одмах нареди да се лађа напусти, јер ће за неколико часова одлетети у зрак. Један део посаде није се више могао спасти, те погине са јуначким Вуковићем, који не остави заповеднички мост. „Уштбиз Џп5 — са широко раскиданим боком нагне на страну те потону као симбол под истим гестом пропале сенилне државе Хабсбурговаца!

Мало.времена после овог догађаја запоседну савезничке силе флоту, јер не признаше њену предају Југославији.