Ratnik
86 РАТНИК
24 часа у једном и другом правцу, без обзира на то, што је линија продужена од Суборског до Прибедишта и увећана новим краком од Драгоманаца преко с. Пољне до с. Бизова. На тај начин увећане потребе наше !П. армије и придатих јој француских дивизија савршено су задовољаване овом преносном железницом, како у току припрема за офанзиву тако и за време битке и пробоја непријатељског утврђеног
фронта.
5. Пруга Сакуљево—Скочивир (20 км.) са: огранком Бач— Живоња—Совичко Окно (8, км.) — "Свега 28'ј кл.
За потребе 1. српске армије и делова француске и италијанске Солунске Војске у окуци Црне Реке, саграђена је ова линија од Сакуљева (где је имала везу и ослонац на пругу нормалног колосека Солун—Битољ) најпре само до села Бача. Грађење овог дела пруге отпочето је 25. новембра 1916. године, а завршено после 20 дана, дакле у половини месеца децембра исте године. Због повољних теренских околности (врло мало објеката, мали успони и незнатне кривине), затим због уредног дотурања материјала за грађење и велике радне снаге, грађење у опште није представљало нарочите тешкоће. У овом грађењу учествовале су три чете наше железничке команде, шеста француска железничка чета и 2 чете малгашких стрелаца.
Већ 17. децембра 1916. године Војно-Железничка Инспекција наше Врховне Команде примила је у експлоатацију саграђени део ове пруге до Бача, а даље грађење ка Скочивиру и израду другог колосека од Сакуљева до Бача, јер је ова линија пројектована у дуплом колосеку, предузела је самостално наша железничка команда; Французи се са грађења беху повукли. И ови радови текли су успешно и без нарочитих тешкоћа, тако да је други колосек од Сакуљева до Бача пуштен у саобраћај 21. марта, а до с. Полога 3. априла 1917. године. 3
Имајући искуства са линије Вертекоп—Суботско, Војно Железничка Инспекција благовремено је предузела на овој прузи читав низ мера сигурности. ИМ заиста, израдом многобројних пропуста за одвод воде, подубљавањем канала и штитних јаркова, оцеђивањем искрцних железничких станица (Скочивир, Полог, Сливица и Бач), отварањем неколико шљункара и непрекидним баластирањем линије успело се, да се рђави зимски дани 1916./17. и 1917./18, год. са сигурношћу дочекају и да се свима евентуалностима брзо изађе у сусрет без великог ремећења саобраћаја. Тако, 15. фебруара 1917. године сметови беху затрпали један део ове пруге, али је са-