Ratnik

.

ЖЕЛЕЗНИЦЕ КОЛОСЕКА 60 см. 87 обраћај истога дана васпостављен, а 23. фебруара исте године јака киша и провала облака у области Црне Реке изазвала је прекид линије на 15 места, али је и при свем том у току од 24 часа квар отклоњен и саобраћај у потпуности васпостављен. И ова је линија била од првог дана пуштања у саобраћај, па све до краја, у нашој самосталној експлоатацији, у којој, без обзира на то што су њоме подмириване потребе не само наше 1. армије, већ и делови француске и италијанске војске, — није било нарочитих тешкоћа. То је долазило отуда, што је наше особље било стручно и потпуно дорасло овој деликатној и тешкој служби, затим што се располагало дуплим колосеком и, најзад, што је локомотива и вагона било увек довољно. Све су, дакле, потребе ради којих је ова линија саграђена, подмириване на тај начин, што је све до пред почетак офанзиве пребацивано дневно просечно по 400—900 тона муниције, хране и др. ратног материјала, а у току припрема и првих дана офанзиве по 650—850 тона за 24. часа од нормалнога колосека до поменутих искрцних станица.

Од линије Сакуљево—Скочивир одваја се са станице Бач један крак колосека 60 см., који води поред села Живоње и даље до Живоњског пи Совичког окна, укупне дужине 8. км. и 750 м. Ову линију трасирала је и саградила наша железничка команда уз припомоћ једне чете бугарских заробљеника. Грађење је трајало врло дуго (од половине фебруара до половине јуна 1918. године), а из разлога што је дотурање потребног материјала вршено из Солуна и то врло споро. Циљ подизања ове пруге био је извлачење лигнита пронађеног на нашој територији код с. Живоње и с. Совића, а за потребе и наше и савезничких војсака. Колосечни материјал и вагоне добили смо за ову сврху после дугог преговарања од Енглеза, али локомотиве нам нису могли „ставити на расположење, те беше у пројекту да се за вучну снагу употребе мазге, које нам, на броју 35, Енглези беху ангажовали и понудили. Но како је ускоро по завршавању пруге отпочела припрема за офанзиву, којој је следовао пробој фронта и ослобођење Србије, то до праве експлоатације ове линије није ни дошло.

Најзад, да поменемо да је од железничке станице Сакуљево (на нормалној прузи Солун—Битољ) водио један крак колосека 60 см. идо вароши Флорине (у дужини нешто мање од 8 км.). Ова је линија од Сакуљева до ж. станице Флорина водила паралелно са нормалним колосеком, а служила је за довлачење дрва из Флорине на фронт. Подигли сујеи експлоатисали Французи.