RTV Teorija i praksa

REVUE DE L’UER BR. 2

RADIO I TELEVIZIJA U SLUŽBI OBRAZOVANJA Zapažanja о sadašnjoj situaeiji i Perspektive Anri Diezed (Henri Dieuzeide), direkter UNESKOVOG Odeljenja za melode i tehničke novosti u obrazovanju Mnogi internacionalni susreti posvećeni obrazovnom radio-televizijskom programu izgleda da su izrazili jedinstveno mišljenje: razvoj ovih obrazovnih službi došao je do prekretnice i korisno bi bilo da se ponovo razmotre neke hipoteze koje već 10 godina služe kao orijentaeija zajedničkih napora radio i TV-organizaeija i autoriteta na polju obrazovanja. Značajno je ono što je učinjeno na ovom polju tokom poslednje decenije. Medutim, obrazovni sistemi i organizaeija radija i televizije poznaju i krizne situaeije. Spoljni pritisci, kao sto su sve veća interveneija političke modi i sve veci zahtevi društva, instituera utiču da stručnjaci radija, televizije-i drugih organizovanih ponovo razmotre svoje ciljeve i programe. Kako danas izvući pouku iz aktivnosti na području obrazovanja proteklih godina u zemljama zapadne Evrope? Kakvo će mesto u sledećoj deceniji imati radio-televizija u Evropi u razvoju obrazovanja i tehnologije? Uostalom, đugoročna predviđanja nisu ni najmanje ugodna. Da bismo ipak nešto učinili, sukcesivno ćemo posmatrati sadašnje stanje primene radio-televizije u obrazovanju, sa stanovišta internacionalnog posmatrača, verovatno projekcije za 5 godina (1974 —1978) i horizonte za period od 1983. do 1985. kakvi mogu da se predvide na osnovu raznih epizoda razvoja i praktičnih zaključaka.

I. SADAŠNJE STANJE Zna se da su u Evropi društveni i privatili troškovi obrazovanja (uključujući obrazovanje odraslih, predškolsko i vanškolsko obrazovanje) povećani poslednjih godina, tako da su 1972. godine predstavljali osmi deo potencijalnog evropskog dohotka. Interesantno bi bilo oslanjajući se na na izvor radija i televizije u zapadnoj Evropi, da li postoji veza izmedu progresa ove proporcije i progresa ovih akcija. Radio u oblasti obrazovanja cesto dolazi u prvi pian, bilo da se kreće u rutinskim okvirima ili da je objekat većih pedagoških ambicija. Izgleda da prelaz obrazovnog programa radija na frekvencije modulacije u mnogim zemljama žrtvuje namenu radio-škole specìjalizovanim zadacima. Uostalom zapažaju se napori radija i televizije da bolje pripremi program: sadržaji TV-emìsija ponavljaju se posle emitovanja u formi diskusija; radio, u konkurenciji televizije, nalazi nove pedagoške funkcije i naglašava svoju specifičnost. Uostalom, tendencija radija da deli svoje programe, da se stavlja u službu lokalnih zajednica, olakšava pripremanje programa za manju grupu slušalaca i omoguéava usavršavanje individualizovane nastave putem radija. Kada je ree о obrazovnom programu televizije, razvoj je evidentan. Broj akcija koje su imale za cilj direktnu nastavu u razredu sto je bila osnovna hipoteza televizije (televizija u školi) izgleda da se umanjilo u korist akcija vanškolske nastave. Najtraženije akcije u obrazovanju jesu one koje su neposredne i koje brzo intervenišu (»Mi smo, vatrogasci u obrazovanju« rado kažu Britanci). Ovo se najčešće ogleda u uvođenju novih predmeta, kao moderne

166