RTV Teorija i praksa

FRANC Šele po otvoritvi prvega slovenskega KRAMAR: oddajnika z energijo dva in pol kilovata, so si radijske sprejemnike lahko nabavili tudi premožnejši. Manj premožni pa so si morali nabaviti detektorske aparate na slušalke. Kako bi bili srečni če bi se u kaki oddaji, pozneje, lahko tudi poslušali. Pa takrat v svetu še ni bilo magnetofona. Nastopajuči so zato morali biti za nastop dobro pripravljeni кег je šlo vse direktno v oddajo. (signal Radio-Beograda)

SONJA Radio-Beograd, između dva rata, javio se MALAVRAZIĆ: kod nas treći po redu, 24, marta 1929. (signal Radio-Beograda) Čuli ste i glas Jelene Bilbije, koja je bila prvi spiker, i ne samo to.

JELENA Tada se od spikera tražilo da smišlja sebi BILBIJA: tekstove za najave, da štopericom beleži dužinu svih emisija, da prikuplja statističke informacije, da organizuje i upravlja izvođačima, onim koji dolaze u stanicu sa strane. Jednom reči, spiker je vodio sav program, što danas, bogme, čitava ekipa Ijudi radi.

SONJA Raša Radančić, ton-majstor. MALAVRAZIĆ:

RAŠA Pa, sećam se ja tog i mikrofona. To je bio RADANČIĆ: Filips-mikrofon, princip: radio je na ćumur, na ugalj. Ćumuraš - tako smo ga zvali. Princip ove telefonske slušalice, telefonskog mikrofona. On je imao jedan krug. i visio je na četiri federa, 1 pisalo je na njemu: „Govori glasno i jasno, sluša te ceo svet!"

SONJA Miroslav Mitrović, spiker. MALAVRAZIĆ:

37