RTV Teorija i praksa

MAKROTELEVIZUA Bez obzira u kom se režimu javlja i kome cilju teži profitu, kulturi, propagandi - shematski možemo reći da je suštinski određuje njena težnja da po svaku сепи dopre do što većeg broja TV gledalaca, kao i korišćenje svih mogućih metoda koje vode tom cilju. Na svemoćni Odašiljač povezani su nebrojeni izolovani receptori. Emitovanje koje je centrifugalno i jednosmerno, povinuje se striktnoj hijerarhiji. Mogućnost nadgledanja od strane ekonomsko-političkih vlasti utoliko je veća ukoliko je auditorij veći. Zbog svoje makrostrukture i svoje zavisnosti od struktura vlasti, makrotelevizija teži da funkcioniše na osnovu formula koje obezbeđuju što efikasniju regulaciju, što će reći što homogeniju produkciju. Klasični „zadaci” informisati, obrazovati i zabaviti definišu se unutar ograničenja koja takođe nalazimo u definicijama „mreže”, „programa”, ili pak „žanrova” (informativnih, dramskih, muzičkih, zabavnih, itd.). Tako se informativne emisije, za koje bi mogli pretpostaviti da ih definiše iznenadno i nepredviđeno, u suštini povinuju ritualu koji uravnotežuje vesti pomoću nevidljivog ali znalačkog raspoređivanja: udarne novosti na početku, a umirujuće informacije izložbe, kulturni đogađaji, sportski rezultati - na kraju. Pogledajmo samo kakve su „liturgije” postale debate! Spikerka ima takođe svoju dvostruku zaštitničku funkciju majke i starije sestre. Uloge šu raspoređene i od njih se ne sme udaljavati. Tako sistem funkcioniše u skladu sa homeostatičkim modelom: unutrašnje i spoljne varijacije ne smeju ugroziti održavanje ravnoteže. Kontrola se obezbeđuje putem anketa koje su suverene u SAD, a smatraju se relativnim u Evropi, makar prema zvaničnim izjavama. Što se tiče „otvaranja”, ono se obično prepušta nekom „odseku za istraživanja”, za koji je inače notorna činjenica da mu se ne posvećuje dovoljno pažnje. Sadržaj emisija, bez obzira na naziv - informativan, obrazovan, gradski, kulturni - ima šansu da prođe samo ako se smesti u okvire etabliranih okvira. U tom smislu obrazovanje, bez obzira da li se naziva višim ili permanentnim, teži da postane sinonim podučavanju, prema modelu institucionalizovanih tečajeva; permanentno obrazovanje se poistovećuje sa nastavom, enciklopedijski duh preovlađuje nad formiranjem rasuđivanja. U najboljem slučaju, nekolicini privilegovanih urednika data je mogućnost, uvek odmerena, da budu

48