RTV Teorija i praksa

afirmišu specifični potencijali, da bi tek post factum postali nove činjenice koje i same dobijaju status autoriteta. Međutim, i па publici je takođe da se postepeno prilagodi. ne bez grešaka i oklevanja, tim рге što se vrlo često duhovi koji imaju reputaciju najširih, pokazuju začuđujuće reakcionarnim, jer omalovažavaju inovatorska iskuslva ili ih optužuju za „nespretnost” ne uviđajući da sama ta nespretnost garantuje istraživanja koja obećavaju. Ako je dakle određeni „amaterizam”, tj. ono što smo navikli da tako nazivamo, inherentan u mezoteleviziji, moguće je da bismo više dobili kada bismo razmišljali o ovoj određenoj karakteristici iskustva, nego kada bismo je otpuživali u ime profesionalne koncepcije koju smo nasledili od makrotelevizije. Zbog toga i ne možemo očekivati da će se mezotelevizija. koja je u povoju, osloboditi mimetičkih pritisaka i odjednom razviti svoje puteve invencije, od kojih su samo neki do sada načeti. Ipak već izgleda, unutar najplodnijih iskustava zajednica, naročito tamo gde se favorizuju emisije uživo, da su klasični „zadaci", famozna trilogija: informisati. obrazovati, zabaviti 4 , počeli da se menjaju kao što se menjaju i srodni pojmovi „mreže”, „programa ili pak „žanra”, koji gube svoj kategorički karakter u isto vreme dok se brišu razlike između profesionalizma i amaterizma, Mezotelevizija nam. dakle, otkriva da se zabavne. informativne, dramske i sportske emisije, kao i one koje se nazivaju kulturnim, tako svrstavaju po rubrikama na osnovu jednog skupa produkcionih uslova koji su svojstveni strukturi makrotelevizije, koja i sama proizlazi iz determmisane društveno-kulturne i pohučke organizacije. Možemo uzeti za primer debatu koja je privilegovan žanr. ako takvog ima, jer u principu treba o svim temama čuti najautoritativnije ličnosti od kojih s pravom smatramo da ćemo čuli istinu (zar se ne smatra da ona izbija kroz borbu mišljenja?). Međutim, u praksi se možemo uveriti da se ona povinuje pravilima koja su isto toliko striktna kao i pra\ ila neke igre: mišljenja moraju biti ravnopravno raspoređena koliko glasova ~za”, toliko „protiv”; voditelj nije arbitar već čuvar programa koji mora po svaku cenu da onemogući isuviše oštre ekscese ili skretanja koja bi mogla odvesti u ćorsokak debatu čije je trajanje jasno ograničeno u окмги programa 5 ; na kraju оп mora obezbediti emisiji odreden spektakularni karakter koji bi bio dovoljan da se. bez obzira na temu koja se tretira, gledaoci smalraju zado\oljmma. ma kakav ishod bio. Sa mezotelevizijom to mje slučaj.

50