RTV Teorija i praksa

režirao taj Stefanovičev tekst (emitovano oktobra, 1972). Odrnah valja reći: dogodilo se nešto neočekivano, iznenađujuče, poučno! Belovič je spretno üblažio arhaičnost Stefanovičeve drame, skratio је do mere kada ona postaje još zanimljivija, a rediteljskim postupkom dokazao i njenu samosvojnost, i njene decenijama skrivane i skrivene dimenzije, a to če reći i ukupne vrednosti. To je posebno došlo do izražaja u Belovičevoj pronicljivosti kako pri podeli uloga, tako i u pogođenosti odgovarajućih atmosfera i štimunga veštim koriščenjem muzičkih i zvučnih efekata prilagođenih radio-dramskom izrazu. Da Smrt Vroša Petog Stefana Stefanovića ne podseti na davno prevaziđene i slične tvorevine Matije Bana, na primer, potrudila se glumačka ekipa sa Mihailom janketičem na čelu. I on, kao i Marko Todorovič - prvi u ulozi Uroša, drugi kao Vukašin - zatim Maja Dimitrijevič, Ljiljana Krstić, Nikola Simič, Ivan Jagodič i ostali tumačili su Stefanovičevu dramu radiofonski veoma savremeno, pri čemu se nisu gubili iz vida ni vreme njenog nastanka, ni teme koje ona obrađuje Bilo je to dobro radio-dramsko pročitavanje mestimično početnički krivudavog dramatičarskog rukopisa Stefana Stefanoviča, pravi i pošteni stvaralački pristup jednom od mnogih, nepravedno zaboravljenih, utemeljivača našeg kulturnog nasleđa. NASMEJANI VRTOVI POEZIJE Iduči tragom dobrih navika u repriznom emitovanju uspelih radio-dramskih ostvarenja, u Vrtovima poezije Trečeg programa Radio-Beograda, dramaturg Aleksandar Obrenovič ponovo je radijskim slušaocima predstavio Radmila Pejića koji je oštroumno prikupio rukoveti svadbarskih pesama poreklom iz istočne Srbije, Pejić je pod naslovom Kakvo momče selo projde (avgust, 1979) podsetio na staru istinu da majdani našeg narodnog stvaralaštva i melosa ni iz daleka nisu otkrili sve neprocenjivo bogatstvo svojih plemenitih rudnih naslaga.

15