RTV Teorija i praksa

Tvorci emisije, reditelj Srboljub Božinovič, grupa beogradskih glumaca i etnomuzikolog dr Dragoslav Devič, a i drugi, prvenstveno su težili tome da ostvare radiofonski sklad između govornih i muzičkih delova emisije. To, dakle, nije bio samo i isključivo podsetnik u prelistavanju stranica široj javnosti manje poznatih folklornih motiva i tradicija, nego, pre svega, pokušaj da se produbljenije istraži sva verodostojnost i izvornost narodnih umotvorina nastalih u određenim, mahom prigodnim povodima, a samoniklih i jedinstvenih i u izrazu, i u stilu. Emisija Kakvo momče selo projde, mimo didaktičkih svojstava i znamenja, upozorilo je i na to da su mogučnosti za ovakve radiofonske puduhvate uistinu mnogobrojne i svestrane. Samo im treba pristupiti iskreno podstaknut da se u žiži interesovanja i pažnje nađu one stvaralačke pobude koje streme nečem novom, nekonvencionalnom i neoveštalom u interpretacijama. Razume se, i emisija Kakvo momče selo projde nije bila bez izvesnih nedostataka, uobičajenih kada je u pitanju neka od oblasti originalnog muzičkog folklora. Radi preglednosti emisije i zgusnutijeg kazivanja, tu i tamo muzičkim motivima nije dato da traju duže, samostalnije, da ne budu potisnuti stihovima sa kojima se smenjuju i koji ih povremeno natkriljuju, i obratno. Međutim, sve to niukoliko nije ugrožavalo ijupkost i nasmejanost ovih Vrtova poezije u kojima su tako neposredno zabrujali glasovi i zvuci svadbarskih pesama istočne Srbije. REČ NAJPLEMENITIJE KOVINE U poslednje vreme nekako je sve primetnija činjenica da izvorno narodno stvaralaštvo uglavnom ostaje u području uspomena na umotvorine naših predaka, umesto da bude ono što je oduvek bilo: neiscrpno i vazda iskričavo vrelo duha, dovitljivosti i duhovitosti. Ponekad samo, ako ponegde začujemo kliktavi deseterac ili u zaboravljanje davno odlebdeli zvuk iz Vukovih i drugih, sličnih, zbirki, prenemo se i začuđeno utvrdimo kako su kao i detinjstvo prohujale i

16